U Srbiji je okruženje za slobodu na internetu relativno otvoreno, sa visokim nivoom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem veb stranica i snažnom ustavnom zaštitom novinara, navodi se izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus objavljenom 21. septembra. Međutim, uprkos raznolikosti onlajn medija, zabeleženo je povećanje dezinformacija "koje šire provladini informativni sajtovi, čiji su neki od vlasnika povezani s vladajućom partijom".

Srbija je dobila 71 poen, pri čemu 100 poena označava najveći stepen slobode na internetu, i time se našla na 15. mestu od ukupno 70 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje.

Srbija je ove godine prvi put uključena u godišnji izveštaj Fridom hausa o slobodi na internetu.

"Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina Srpska napredna stranka stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva", ocenjeno je u izveštaju "Sloboda na internetu 2021".

Navodi se da su onlajn novinari povremeno krivično odgovarali za svoj rad i da su sve više izloženi pretnjama i uzmeniravanju zbog svog izveštavanja.

Novinari se često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama zbog svog izveštavanja, navodi Fridom haus i dodaje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dokumentovalo 189 onlajn i oflajn napada na novinare tokom 2020. godine, "što je zabrinjavajuće povećanje u odnosu na 119 napada dokumentovanih 2019".

Autocenzura nije česta, ali je prisutna, posebno među provladinim medijima, a "država i dalje ima aktivnu ulogu u uticaju na medijsko tržište".

"Određeni broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladom, a politička polarizacija medija pogoršana je povlašćenim tretmanom vlasti prema tabloidima koji o njoj pišu u pozitivnom svetlu", piše u izveštaju.

"U praksi, internet portali tabloida bliskih vladi, koji stalno manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije, nastavili su da dobijaju značajna javna sredstva na državnom i lokalnom nivou", ukazuje Fridom hausu i navodi agenciju Tanjug kao primer kako vlada vrši kontrolu u medijskoj sferi.

Kampanje dezinformacija su redovne, a vlasti koriste botove u izbornim kampanjama, ali i u drugim situacijama,  navodi se u izveštaju.

Dodaje se da zabrinutost izaziva i nadzor i pristup policijskih i bezbednosnih agencija podacima u telekomunikacijama bez poštovanja odgovarajućih pravnih procedura.

Fridom haus ocenjuje da su internet usluge u Srbiji generalno pouzdane i relativno pristupačne.

"Vlada nije remetila niti ograničavala pristup internetu tokom perioda istraživanja, niti ima podataka o ranijim isključenjima interneta tokom izbora ili nacinalnih događaja", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da infrastruktura internet provajdera nije centralizovana, iako država ima većinski udeo u kompaniji Telekom Srbija, jednom od najvećih provajdera.
Sadržaj na internetu je široko dostupan, navodi se u izveštaju i dodaje da tokom perioda obuhvaćenog izveštajem nije bio blokiran nijedan politički, kulturni ili društveni sadržaj.

Tokom tog perioda zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima su korisnici interneta tuženi ili pritvarani zbog govora na internetu, a podnošene su i privatne tužbe protiv medija.

Internet vezu je 2020. godine imalo 81% domaćinstava, kompjuter poseduje 74,3% domaćinstava, a 94,1% ima mobilni telefon, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima Međunarodne telekomunikacione unije, 78,4% Srba ima pristup internetu.

Rekordan broj hapšenja u svetu zbog objava na internetu

Sloboda na internetu na globalnom nivou opada već 11. godinu zaredom, ocenio je Fridom haus.

Broj zemalja u kojima su korisnici interneta hapšeni i maltretirani zbog svojih objava dostigao je rekord između juna 2020. i maja 2021. godine.

"Ove godine, korisnici interneta suočili su se sa fizičkim napadima u znak odmazde za svoje aktivnosti na mreži u 41 zemlji", navodi izveštaj.

Ukupno 20 zemalja blokiralo je pristup internetu svojim građanima u jednoj godini, a 21 zemlja je blokirala pristup platformama za društvene mreže.

Najveće pogoršanje situacije zabeleženo je u Mjanmaru i Belorusiji, gde je bilo prekida struje u cilju blokade interneta.

Najveću slobodu na internetu ima Island (96 poena), zatim Estonija, Kanada i Kostarika.

Samo 10 poena dobila je Kina, koja je i dalje na čelu zemalja koje manipulišu internetom zbog cenzure, borbe protiv anonimnosti onlajn i zatvaranja disidenata koji su aktivni na internetu.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com