Nasilje nad novinarkama u Evropi povećalo se za 16,7% u prvih devet meseci 2021. u odnosu na celu 2020. godinu, prema novom izveštaju Koalicije za žene u novinarstvu. Najviše slučajeva dokumentovano je u Belorusiji, a Koalicija je u Srbiji zabeležila jedan slučaj verbalnog uznemiravanja.

Od 1. januara do 1. oktobra Koalicija je registrovala ukupno 149 slučajeva nasilja, uključujući fizičke i verbalne napade, seksualno uznemiranje, hapšenja, pretnje i onlajn "trolovanje".

Novinarke su najugroženije u Belorusiji, gde je dokumentovano 46 slučajeva ove godine.

Zatim slede Rusija sa 28, Gruzija sa 16, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 11 i Francuska sa sedam slučajeva.

Srbija je među zemljama u kojima je zabeležen jedan slučaj, kao i Bosna i Hercegovina, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj su bila po dva slučaja.

"Broj napada na novinarke, i novinare generalno, verovatno je mnogo veći od onoga o kojem mi i Koalicija izveštavamo. Što se tiče nasilja prema ženama, ono što je poznato samo je vrh ledenog brega", izjavila je Kamil Petit iz Evropske federacije novinara.

Najveći rast je zabeležen kada su u pitanju pritvaranja, pravno uznemiravanje i fizički napadi.

U prvih devet meseci ove godine bilo je po 29 izveštaja o pravnom uznemiravanju i o fizičkom napadu na novinarke, dok je tokom cele 2020. zabeleženo šest slučajeva pravnog uznemiravanja i pet fizičkih napada.

U Belorusiji je bilo najviše slučajeva pravnog uznemiravanja, a najveći broj fizičkih napada na novinarke je zabeležen u Gruziji.

"Arbitrarno pritvaranje novinara je uobičajena taktika koja se koristi za ometanje slobode medija", navedeno je u izveštaju.

U odnosu na prošlu godinu, kada je pritvoreno 57 novinarki, ove godine su do oktobra bila 42 slučaja, od čega više od polovine u Belorusiji.

Najmanje 17 novinarki je dobilo pretnje nasiljem ili su bile meta zastrašivanja.

"S obzirom na veliki broj slučajeva kršenja prava novinara, Koalicija za žene u novinarstvu poziva evropske zemlje da preduzmu neophodne mere protiv onih koji ugrožavaju slobodu govora i izražavanja", navodi se u saopštenju.

Petit je pozdravila to što je Evropska komisija prepoznala problem i donela niz mera, kao što su donošenje Preporuka za bezbednost novinara, pokretanje javne rasprave o zaštiti novinara od takozvanih SLAPP tužbi i zakon o slobodi medija koji bi trebalo da bude predstavljen 2022.

Članice EU ipak, istakla je Petit, moraju da preduzmu konkretne korake, da obezbede novinarima sigurno okruženje za rad, da istraže napade i adekvatno kazne napadače.

Izvor: EURACTIV.rs, EURACTIV.com

Foto: EC - Audiovisual Service