Sloboda govora je osnovna vrednost našeg demokratskog društva u Evropi ali je i dalje širom Evrope ugrožena kako se ograničenja medijskih sloboda polako uvlače u naše živote. Faktori koji podrivaju slobodu govora su dosta složeni: promene prioriteta vlasti, zakoni protiv terorizma, propisi protiv klevete i govora mržnje, postupci zastrašivanja od strane nedržavnih aktera, politike platformi društvenih medija u vezi sa sadržajem, prikupljanje i grupisanje podataka od strane vlasti, praćenje korisnika i blokiranje sadržaja, i autocenzura.

 

Autor: Maks fon Abendrot (Max von Abendroth), izvršni direktor Medijske asocijacije evropskih časopisa (EMMA)

 

U većini slučajeva nije reč o jednom događaju koji u otrežnjujućem trenutku baca svetlo na ovo ključno pitanje. Niko ne primećuje postepene promene koje se dešavaju oko nas.

 

Nedeljnik Ekonomist (The Economist) je svoje izdanje od 4. juna naslovio "Ugrožena sloboda govora". List navodi da je Evropa puna zastarelih zakona kojima se zabranjuju određeni oblici političkog govora. Prema pisanju tog lista, vređanje "časti" države je zabranjeno u devet članica EU, državnih simbola u 16 članica EU a uvredljiv govor o telima vlasti u 13 dok je kleveta krivično delo u 23 članice EU.

 

Novinare i izdavače širom Evrope ne dovode u neizvestan položaj samo "arhaični zakoni" već i zakoni koji su nedavno doneti. Direktiva o poslovnoj tajni koju je Evropski parlament usvojio u aprilu 2016, i dalje unosi sumnju u to da li su novinari i pre svega njihovi izvori - uzbunjivači, dovoljno zaštićeni.

 

Izuzeci predviđeni Članom 5 ove direktive koji se odnose na slobodu izražavanja i informisanja, nisu dovoljno jasni, što znači da će zaštita slobode medija u velikoj meri zavisiti od toga kako nacionalne vlade primenjuju direktivu.

 

Pored pitanja zakona, ako se osvrnemo na tehničke inovacije i njihov uticaj na slobodu medija, dolazimo do društvenih medija: njihova pozitivna uloga je u tome što omogućuju da se čuje svaki pojedini glas u svetu i građanima pruža pristup različitim vrstama sadržaja.

 

Druga strana medalje je to što kompanije koje vode društvene medije imaju kontrolu nad čitaocima novinskih sadržaja, što može imati dve posledice: vlasti mogu izvršiti pritisak na platforme da upotrebe najnoviju tehnologiju kako bi pretražile sadržaj i pronašle korisnike za potrebe vlasti.

 

Takođe, vlasti se ne ustručavaju da traže od preduzeća koje vode društvene medije da blokiraju sadržaj. Platforme, pritom, imaju i svoju politiku u vezi sa govorom mržnje i opscenim sadržajem i zato mogu uticati na izbor sadržaja koji se nudi građanima i otežati nekim glasovima da se čuju.

 

Rizik za slobodu medija je očigledan: novinari su sve manje zaštićeni u digitalnom svetu. Autocenzura je jedna od posledica dramatičnih posledica po slobodu govora.

 

Zato je vreme da se pažnja ponovo usredsredi na debatu o slobodi medija na nivou EU. Nije dovoljno ograničiti debatu na promenu političkih prioriteta nacionalnih vlasti. Potreban nam je inkluzivniji pristup kako bi se oblikovala debata i dala prednost tome kako odbraniti nezavisnost novinara od vlasti i kako upotrebiti tehnološke inovacije u korist slobode govora a ne protiv nje.

 

U takvoj debati treba da učestvuju sve relevantne zainteresovane strane: političari, tehnološke kompanije, novinari, izdavači novina, nevladine organizacije i druge organizacije civilnog društva.

 

Očekujem da će konferencija "(R)evolucija evropske štampe" koja će se održati 1. jula 2016. u evropskoj prestonici kulture Vroclavu pokrenuti ovu hitno potrebnu raspravu o preusmeravanju fokusa u debati o slobodi medija u Evropi. EurAktiv je medijski partner skupa.

 

Foto: EMMA