Razorne poplave koje su 2014. pogodile Zapadni Balkan bile su poziv na buđenje pred kojim objašnjenja da ulaganje u zaštitu životne sredine skupo očigledno padaju u vodu. Očekuje se da nakon suočavanja sa posledicama klimatskih promena 2015. bude godina usmeravanja na put promena u energetici koje bi podrazumevale manju upotrebu uglja a veću upotrebu obnovljivih izvora energije i kao posledicu smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. To je, između ostalog, jedan od rezultata koji se očekuju na predstojećem godišnjem sastanku Energetske zajednice na jesen, barem u redovima aktivista koji žele da sačuvaju planetu. Ekolozi budnim okom motre i na to da li je ekološki aspekt dovoljno zastupljen pri dogovaranju regionalnih energetskih projekata na liderskom sastanku o Zapadnom Balkanu u Beču 27. avgusta. Decembar bi trebalo da donese i odlučujući pomak u borbi protiv klimatskih promena na svetskom nivou, budući da pregovarači naporno rade da usaglase svetski dogovor o smanjenju zagađenja, u kojem će za razliku od prethodnog Protokola iz Kjota sve zemlje preuzeti obaveze. Srbija je u junu 2015. predložila svoj doprinos, što je u EU pozdravljeno kao korak u dobrom pravcu, dok su ekolozi oštro kritikovali nedostatak ambicija.