Pariski sporazum je okončao naš ugodan status tzv. "ne-Aneks I" države, tj. zemlje u razvoju, koji smo obilato koristili proteklih decenija u opravdanjima da ništa ne preduzmemo na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Uvek smo čekali da bogate države urade nešto i govorili kako je naše emisija mala.Takav pristup je osim lošeg imidža doneo i neke konkretne ekonomske i društvene posledice. Ova analiza daje predlog akcija koje građani, privreda i vlada Srbije treba da preduzmu, ne iz razloga da ispune očekivanja međunarodne zajednice, nego da pruže pravičan doprinos u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, kao i da se pripreme za nastupajuće izazove u promenjenoj klimi.