Energija vetra i sunca, zahvaljujući velikom pojeftinjenju čiste tehnologije i fleksibilnoj tražnji, može do 2030. godine da zameni “više od polovine” električne struje koja se proizvodi iz uglja i gasa u Evropi, pokazuje novo istraživanje. Evropski političari pozivaju se da prihvate nove mogućnosti u energetskom sektoru i da postave više ciljeve u pogledu smanjenja emisija štetnih gasova i veće upotrebe obnovljive energije.

 

U izveštaju konsultantske kompanije Artelis (Artelys), objavljenom 21. novembra, navodi se da bi EU mogla da do 2030. godine 61% struje proizvodi iz obnovljivih izvora, a ne 49% kako se sada predviđa. To bi značilo smanjenje emisije ugljen-dioksida za dodatnih 265 miliona tona i uštedu u energetskim sistemima od 600 miliona evra godišnje, pokazuje istraživanje.

 

Manji troškovi energije vetra i sunca, zajedno sa fleksibilnom tražnjom, znači zapravo da je jeftinije da se ide ka 61% obnovljive energije i da se smanji današnji nivo korišćenja gasa za oko 50%.

 

“Pad cene čiste tehnologije prevazišao je sva očekivanja. Ekonomije se sada odlučno okreću ka čistoj energiji, što su dodatni razlozi za veće ambicije EU za 2030. godinu”, izjavila je Lorens Tubijana, izvršna direktorka Evropske klimatske fondacije koja je naručila istraživanje.

 

Izvršni direktor italijanske energetske kompanije Enel Frančesko Starače, koji je od nedavno predsednik udruženja Eurelektrik, takođe smatra da se napredak u tehnologiji obnovljive energije odvija “brže i dublje od očekivanog”.

 

“Danas su obnovljivi izvori jasan pobednik bitke u ceni po kilovat-satu”, rekao je Starače u nedavnom intervjuu za EURACTIV.com, dodajući da je karbonska neutralnost u energetskom sektoru sada dostižna “sigurno pre 2050”.

 

Zakoni o čistoj energiji zastareli pre nego što su usvojeni

 

Izveštaj s novim procenama objavljen je dok poslanici Evropskog parlamenta raspravljaju o predlozima novih energetskih propisa, čiji su ciljevi da obnovljivi izvori čine 27% ukupne energetske potrošnje i smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40%.

 

Ti ciljevi, međutim, prema istraživanju, izgleda da su zastareli i pre nego što su zvanično usvojeni i čak bi mogli da uspore prelaz na sistem čistije energije.

 

Sadašnje procene Brisela su da će emisija tone ugljen-dioksida 2030. godine koštati 27 evra, što se smatra nedovoljnim da bi se odustalo od upotrebe uglja u energetskoj industriji.

 

Imke Libeke iz Kancelarije za evropske politike Svetskog fonda za zaštitu prirode izjavila je da Evropska komisija “izgleda hronično potcenjuje” koliko pozitivan uticaj može da ima održiva obnovljiva energija.

 

“Kao što ovaj izveštaj pokazuje, možemo i moramo da ukinemo ugalj i da povećamo korišćenje obnovljivih izvora mnogo više od onoga što je predloženo za 2030. za dobrobit zdravlja Evropljana, novčanika poreskih obveznika i naše zajedničke klime”, rekla je Libeke.

 

Evropska komisija je saopštila Euraktivu da priznaje relevantnost rezultata istraživanja, ali je odbila da komentariše da li će to imati uticaja na ciljeve EU za 2030.

 

Zamena više od polovine uglja i gasa

 

Jedan od zaključaka istraživanja je da jeftini izvori obnovljive energije i fleksibilna tražnja u Evropi mogu da zamene više od polovine proizvodnje iz uglja i gasa do 2030. godine. To bi značilo gotovo duplo brže smanjenje štetnih emisija u energetskom sektoru, sa 30% na 55% manju emisiju 2030. u odnosu na nivo 2015. godine.

 

Čak iako bi se znatno smanjila upotreba uglja, proizvodnja iz gasa bi i dalje mogla da se prepolovi do 2030, sa 514 na 259 teravat-sati, pokazalo je istraživanje.

 

“Jeftini obnovljivi izvori potiskuju gas kao i ugalj. Evropske zemlje treba da budu uverene da mogu postepeno da smanje proizvodnju struje iz uglja bez povećanja rizika po energetsku bezbednost ili nove zavisnosti od uvezenog gasa”, izjavio je Džonatan Gaventa, direktor nezavisne organizacije E3G koja se bavi klimatskim promenama.

 

“Ekonomična obnovljiva energija, fleksibilna tražnja i električne mreže mogu to da nadomeste. Infrastrukturni planeri treba da razumeju novu stvarnost, ili rizikuju da uzalud troše novac na potpuno nepotrebne gasovode i terminale za tečni gas”, ocenio je Gaveta.


Strukturalna preopterećenost

 

U izveštaju se upozorava da u Evropi postoje prekomerni strukturalni kapaciteti i pozivaju se donosioci odluka da usvoje politike koje za cilj imaju postepeno smanjenje upotrebe uglja.

 

To je neophodno da bi se “napravilo mesta za investicije u obnovljivu struju i prelazak na čistiji, pametniji i jeftiniji energetski sistem”, navodi se u izveštaju.

 

Dodaje se, međutim, da postoji “velika verovatnoća” da će donosioci odluka nastaviti da se oslanjaju na “zastarelo razumevanje tržišta električne energije” u odlučivanju o energetskim politikama na nacionalnom i nivou EU.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com