Vlade bogatih zemalja nevladin sektor optužuje da u Africi promovišu projekte sa fosilnim gorivom na račun čiste energje. Analize su pokazale da bogate zemlje koje kod kuće zagovaraju zelenu energiju u Africi 60% pomoći za energetske projekte usmeravaju u fosilno gorivo a samo 18% na obnovljive izvore. Istovremeno neke afričke zemlje trpe najgore efekte klimatskih promena.

 

Istraživanje grupe Oil čendž internešenel (Oil Change International), koja se bori za čistu eneriju, pokazalo je da je afrički energetski sektor između 2014. i 2016. dobio pomoć od 59,5 milijardi dolara, preneo je 23. jula britanski Gardijan.

 

U tom periodu gotovo polovinu pomoći za energetiku dobili su Egipat, Angola i Južna Afrika.

 

Istraživanje koje je obuhvatilo regionalne i multilateralne razvojne banke i deset zemalja pokazalo je da Kina daje najviše za energetiku u Africi - pet milijardi dolara godišnje, od čega se 88% troši na fosilno gorivo. Ta zemlja ne finansira nijedan projekat obnovljive energije na kontinentu već gotovo tri četvrtine novca usmerava u istraživanje nafte i gasa a 13% u proizvodnju energije iz uglja.

 

Posle Kine, najveću pomoć daju Grupa Svetska banka, Japan i Nemačka.

 

Svetska banka je u posmatranom periodu finansirala uglavnom infrastrukturu za fosilno gorivo ali se očekuje da to kreditiranje opadne jer je Banka nedavno najavila da će prestati da finansira naftu i gas od 2019.

 

"Te zemlje koriste svoju pomoć da podstiču razvoj u Africi ali se pozitivni efekti brišu zbog promena klime. Bogate zemlje moraju da prestanu da podstiču prljavu energiju u Africi i treba da koriste svoje bogatstvo da obezbede čistu i zelenu energiju koja će biti od koristi kontinentu i svetu narednih godina", rekao je Mohamed Adou zadužen za klimatske promene u organizaciji Hrišćanska pomoć.

 

On je rekao i da su podaci o kineskoj pomoći za energetiku uznemirujući, s obzirom da Peking u zemlji  obilno investira u obnovljivu energiju kako bi se smanjilo zagađenje u gradovima.

 

Izveštaj je pokazao da manje od 2% pomoći afričkom energetskom sektoru ide za obnovljive izvore ili male i decentralizovane energetske sisteme koji su, smatraju eksperti, prilagođeni za veličinu, stepen razvoja i naseljenost kontinenta.

 

Nedavni izveštaj nevladine organizacije Tirfand (Tearfund) pokazao je da će gotovo 700 miliona ljudi, uglavnom iz podsaharaske Afrike, i 2030. živeti bez struje.

 

"Kada se odlučuje o energetskom projektu u Africi, ključno pitanje treba da bude da li je on u najboljem dugoročnom interesu ljudi", rekao je savetnik za Afriku u Oil čendž internešenelu Tuli Makama.

 

"Zemlje treba da unaprede transparentnost ugovora, uslova finansiranja i planiranja u energetici i više sarađuju sa civilnim društvom", kazao je Makama.

 

Analize su pokazale i da se u većini bilateralnih ugovora o pomoći za energetiku u Africi podržavaju komercijalni interesi zemlje donatora.

 

"Ako zemlje žele da pomognu Africi da unapredi pristup struji a da ne trpi još veće posledice promena klime, treba da prestanu sa finansiranjem fosilnog goriva i daju veća sredstva za distribuciju obnovljive energije, posebno u ruralnim oblastima", naveli su iz organizacije Prijatelji Zemlje SAD.

 

Portparol Svetske banke rekao je da pozdravlja napore da se kvantifikuje pomoć za energetiku u Africi ali da se ne slaže sa metodologijom koja je korišćena.

 

"Svetska banka je odlučna da pomogne zemljama da unaprede pristup povoljnoj, pouzdanoj i održivoj energiji u Africi i drugim regionima", istakao je jedan zvaničnik Svetske banke. Kako je dodao, Svetska banka je finansirala 25% svih mini-solarnih projekata u zemljama u razvoju, uglavnom u Africi i Južnoj Aziji.

 

On je rekao i da je Grupa Svetska banka premašila klimatske finansijske ciljeve za 2020, uključujući direktnu podršku ili integrisanje 18 gigavata dodatne obnovljive energje u elektromreže i mobilisanje više od deset miijardi dolara komercijalnog finansiranja čiste energije u poslednje dve godine.

 

Naučnici su 2015. objavili da najveći deo rezervi fosilnog goriva mora da ostane pod zemljom ako svet želi da limitira globalni rast temperature na dogovorenih dva stepena Celzijusa.

 

Zemlje Grupe 20 su 2017. optužene da su licemerne jer govore o globalnom zagrevanju a za fosilno gorivo daju četiri puta više javnih finansija nego za obnovljive izvore.

 

Izvor: Gardijan

Foto: Pixabay.com