Populacija divljih životinja smanjena je za 60% od 1970. do 2014. godine, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji upozorava na dramatičan, kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu. Na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda kao rezultat povećane potrošnje za račun ljudi. Kao jedan od problema u regionu Zapadnog Balkana navedeno je da svakoj desetoj ribljoj vrsti preti nestanak zbog, uglavnom nepotrebne, izgradnje hidroenergetske infrastrukture.

 

Za izveštaj "Živa planeta", koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

 

Direktor WWF Marko Lambertini rekao je povodom objavljivanja izveštaja da očuvanje prirode treba shvatiti mnogo šire nego što je zaštita tigrova, pandi, kitova…

 

"Ne može postojati zdrava budućnosti za ljude na planeti poremećene klime, iscrpljenih okeana, uništene zemlje i opustošenih šuma, na planeti lišenoj biodiverziteta", upozorio je Lambertini.

 

Nestanak faune beleži se na celoj planeti, ali su neki regioni posebno ugroženi, poput tropskog pojasa.

 

U 10. izveštaju "Žive planete" zabeleženo je smanjenje populacija divljih životinja za 58%, dok stručnajci u ovogodišnjem, 12. izveštaju, upozoravaju da se situacija pogoršala sa smanjenjem od 60%.

 

Zona Južne Amerike i Kariba beleže "zastrašujuće" smanjenje populacije od 89% za 44 godine, navodi se u dokumentu.

 

U tom periodu je nestalo 23% faune Severne Amerike i Grenlanda, a u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31%.

 

Danas na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda, rezultati povećane potrošnje ljudi. Smanjenju divlje populacije doprinose smanjenje prirodnog staništa, zagađenje i klimatske promene.

 

Biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, hrana i sigurnost, kao i stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta, navodi WWF.

 

WWF poziva svetske čelnike, kompanije i civilno društvo na razvijanje okvira za delovanje i nakon 2020. godine. Ovo je izuzetno važan trenutak za postavljanje temelja za hitan i neophodan "globalni sporazum za prirodu i ljude", navela je ta oganizacija.

 

U regionu još nije alarmantno stanje

 

Kako je 30. oktobra saopštio WWF program u Srbiji, u našem regionu stanje prirode nije u potpunosti alarmantno, no način javnog upravljanja prirodnim resursima je veoma loš, te se dobra ideja često završi lošom realizacijom.

 

Pristup informacijama nije garantovan (zakoni o upravljanju i korišćenju prirodnih resursa donose se uz neznatno učešće javnosti), savetovanje sa zainteresovanim stranama je površno, dok odnos onih koji imaju prava i onih koji odlučuju o tim pravima nije ravnopravan.

 

To dovodi do toga da su manje od 5% živog sveta divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, koje se uzgajaju uglavnom za ljudsku ishranu. Krupne zveri (medved, ris) su ugroženi i veoma malobrojni, slična je situacija sa drugim krupnim sisarima i sa pticama grabljivicama.

 

Istovremeno je 82% slatkovodnih vrsta već nestalo, što ukazuje na kritično stanje vodenih eko sistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji.

 

U našem slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti nestanak zbog izgradnje, uglavnom nepotrebne, hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (skoro 90% broja svih hidroenergetskih postrojenja) doprinose manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Kako se navodi, ceo sistem podsticaja u energetici je pogrešno postavljen, tako da poreski obveznici umesto za održivu i čistu energiju plaćaju uništavanje osnovnog životnog resursa. Uz to, građani nemaju priliku da odlučuju o tome.

 

WWF navodi i da se 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju prekomerno izlovljava i da je u Jadranu situacija vrlo slična.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: WWF