U Katovicama se tri godine i tri dana nakon potpisivanja Pariskog sporazuma o borbi protiv promena klime 197 zemalja potpisnica složilo oko pravilnika za njegovu primenu ali nisu pokazale veće ambicije sa ciljem da se globalni rast temperature zadrži "daleko ispod 2 stepena Celzijusa".

 

Nakon što je plenarna sednica odlagana šest puta, u večernjim satima 14. decembra delegacije su se konačno dogovorile o pravilniku odnosno setu pravila zahvaljujući kojima će Pariski sporazum postati operativan. Time je okončano 13 dana napetih pregovora na 24. konferenciji ugovornih strana (COP24) Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC).

 

Zemlje su međutim odložile primenu člana 6 pravilnika o tržištu ugljenika do 2019. i izabrale da "priznaju" umesto da "pozdrave" izveštaj o globalnom zagrevanju od 1,5 stepeni Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) koji je trebalo da bude osnova za pregovore o klimi.

 

Takođe su ponovile ono što se navodi u Pariskom sporazumu - da će vlade ažurirati klimatske planove do 2020. i složile se da iskoriste samit UN o održivom razvoju u septembru 2019. kao priliku za povećanje kilmatskih ambicija.

 

U Katovicama je odlučeno i da će domaćin sledeće konferencije (COP25) biti Čile a Kostarika će organizovati pripremni COP.

 

"Prvi put smo postigli da možemo da pratimo (napredak u borbi protiv klimatskih promena) ne samo pola, nego celog sveta", istakla je u saopštenju nemačka ministarka za životnu sredinu Svenja Šulc.

 

"Pregovori nisu o strategiji nego o taktici, to je igra davanja i uzimanja", rekao je za EURACTIV.com jedan pregovarač koji je želeo da ostane anoniman.

 

Prethodne dve nedelje u Katovicama obeležile su konfrotacije, upozorenja, neočekivane koalicije i "drama do poslednjeg minuta".

 

"Trebalo je da sve bude ambicioznije ali je ključno da je Pariski sporazum sada operativan, sistem radi, i to je postignuće", dodao je izvor briselskog portala.

 

Teškoća se krije u samoj strukturi Pariskog sporazuma - karakteristika ugovora je njegovo oslanjanje na nacionalno određene doprinose (NDC) kojima će zemlje doprineti svojim procesima u borbi protiv promena klime.

 

Međutim, ti NDC veoma su heterogeni i svaka zemlja koristi vlastite akcione planove za smanjenje emisije u skladu sa geografskim, ekonomskim i socijalnim specifičnostima.

 

Usvojeni pravilnik daće izvesnu homogenost na globalnom nivou, pod pretpostavkom da sve zemlje doprinose borbi protiv globalnog otopljavanja.

 

Sa ciljem da donese transparentnost i poverenje među partnerima, u pravilniku se navodi da zemlje svakih pet godina izveštavaju o svojim NDC počev od 2020. i takođe izveštavaju o svojim emisijama gasova sa efektima staklene bašte. Vlade će takođe na svake dve godine objavljivati izveštaj o transparentnosti.

 

Istovremeno je za najranjivije ekonomije predviđena izvesna fleksibilnost kada je reč o različitim procesima izveštavanja o napretku.

 

Pravilnikom se takođe uspostavlja mehanizam GST odnosno proces u skladu sa članom 14 Pariskog sporazuma koji podrazumeva da ugovorne strane periodično analiziraju kolektivni napredak i dugovorene ciljeve. Proces GST biće na snazi svakih pet godina počev od 2023.

 

Predstavnik francuskog tink-tenka IDDRI zadužen za međunarodnu saradnju Dejvid Levaj ocenio je da je na COP24 napravljen "značajan pomak" kada je reč o finansiranju borbe protiv promena klime i da su se brojne razvijene zemlje obavezale da daju dodatna sredstva za Zeleni klimatski fond, fond za prilagođavanje i fond za najmanje razvijene zemlje.

 

On je ukazao i na pozitivne signale koje su poslale razvijene zemlje u vezi njihovog paketa od 100 milijardi dolara godišnje od 2020. za pomoć siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama, što je bilo sporno pitanje u globalnim klimatskim pregovorima od konferencije COP15 u Kopenhagenu 2009.

 

Prema njegovom mišljenju, u novom dokumentu zemlje u razvoju dobile su odgovarajuće mesto.

 

"To će doprineti izgradnji poverenja među zemljama. Međutim, to je prvi korak u pravom smeru i razvijene zemlje moraju više da se angažuju kako bi zemlje u razvoju ubrzale prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika", kazao je Levaj.

 

Izvor:EURACTIV.com

Foto: Beta/AP