Nemačka zatvara svoj poslednji rudnik kamenog uglja. To je prekretnica koja označava kraj 200 godina stare industrije koja je nekada bila motor nemačkog ekonomskog razvoja, ali je davno izgubila bitku sa jefitnijom konkurencijom iz inostranstva. Preostalih 1.500 rudara u rudniku Prosper Hanijel u Botropu, na severu Rurske oblasti, poslednji put će se spustiti u jamu uz tradicionalni pozdrav "srećno".

 


Rudari će smenu završiti tako što će poslednji iskopani komad "crnog zlata" simbolično predati predsedniku Nemačke Frank-Valteru Štajnmajeru, na ceremoniji kojoj će prisustvovati i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

 

Prisustvo šefa Evropske komisije treba da podvuče ulogu uglja u stvaranju EU, čiji je jedan od zametaka bila Evropska zajednica za ugalj i čelik koju su 1951. godine osnovale Francuska, Italija, Nemačka i zemlje Beneluksa.

 

Oproštaj sa istorijskom erom nemačke industrijske i rudarske Rurske oblasti, u Severnoj Rajni Vestfaliji, obeležiće i horsko izvođenje tradicionalnih rudarskih pesama i prigodna bogosluženja u lokalnim crkvama, a zatim će ulaz u 150. godina stari rudnik, u čijim je oknima radilo šest generacija rudara, biti zapečaćen.

 

Rudarstvo je, lokalnim dijalektima, pesmama, fudbalskim klubovima i privrženošću zaštitnici rudara Svetoj Barbari, dubogo utkano u svakodnevicu Rurske oblasti. Prvoligaški klubovi u toj oblasti, koji svoje korene vuku iz lokalnih rudarskih zajednica, obeležiće takođe zatvaranje jame Prosper Hanijel, prenela je agencija AFP.

 

Tako će igrači Borusije iz Dortmunda narednog vikenda rudare pozdraviti u majicama sa porukom "hvala prijatelju", a Šalke iz Gelzenkirhena je 19. decembra na svojoj utakmici sa Leverkuzenom ugostio 2.000 rudara.

 

Iako do zatvaranja rudnika dolazi u jeku sve glasnijeg negodovanja ekologa zbog korišćenja uglja, najštetnijeg fosilnog goriva, razlog za prestanak njegove eksplotacije nije zagađenje već jeftiniji uvozni ugalj.

 

Još od 19. veka, mreža brojnih rudnika, fabrika i čeličana u basenu reke Rur bila je žila kucavica industrije, a posle svetskog rata i motor nemačkog privrednog "čuda". Na svom vrhuncu, rudarska industrija zapošljavala je oko 600.000 ljudi.

 

Dominacija Nemačke na tržištu kamenog uglja počela je, međutim, da bledi 60-h godina 20. veka, sa pojavom jeftinije konkuencije iz inostranstva. Danas, veći deo uglja koji se koristi u nemačkim elektranama potiče iz Rusije, SAD, Australije i Kolumbije.

 

Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel odlučila je 2007. godine da postepeno zatvori sve rudnike kamenog uglja do 2018. godine. Zahvaljujući dugim pripremama i prelaznom periodu izbegnuti su veći protesti i neredi, a većina radnika opredelila se za prevremenu penziju ili velikodušne socijalne programe.

 

"Hteli smo da obezbedimo da niko ne bude ostavljen na cedilu", rekao je agenciji DPA predsednik rudarskog sindikata IG BCE Mihael Vasilijadis.

 

Jedan broj rudara ostaće da radi na poslovima demontaže na lokaciji rudnika Prosper Hanijel. Kompaniji zaduženoj za raščišćavanje biće u narednim godinama potrebni i radnici za ispumpavanje prljave vode iz rudnika kako se ona ne bi mešala sa podzemnim vodama i eventualno kontaminirala rezerve pitke vode.

 

Opraštanje od eksploatacije kamenog uglja nipošto ne znači i da se Nemačka potpuno oprašta od uglja. To fosilno gorivo i dalje učestvuje sa oko 40% u energetici zemlje, delom i zbog odluke vlade Angele Merkel da se odrekne nuklearne energije.

 

Na nezadovoljstvo boraca za zaštitu životne sredine u Nemačkoj još postoje brojni rudnici lignita i mrkog uglja, koji su mekši i jeftiniji, ali i više zagađuje od kamenog uglja.

 

Prilikom proizvodnje struje i u čeličanama biće korišćen i kaloričniji kameni ugalj, ali iz uvoza. Koliko će on ubuduće biti korišćen zavisiće i od novoosnovane komisije za ugalj, koja zaseda ovih dana. Ove godine, udeo kamenog uglja u proizvodnji struje u Nemačkoj iznosio je 13%.

 

Ipak, reč je o industriji koja sve više nestaje, u svetlu globalnih nastojanja da se zbog klimatskih promena fosilna goriva potpuno izbace iz upotrebe.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP