Aplikacije za merenje zagađenosti vazduha, koje su uradile pojedine nevladine organizacije ili lokalne samouprave u Srbiji, nerelevantne su i nefunkcionalne jer ne prikazuju podatke o zagađenosti u realnom vremenu i putem njih se ne može utvrditi stvarno stanje kvaliteta vazduha, izjavio je 14. marta direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. On je rekao i da je vazduh u Srbiji umereno zagađen i istakao pojačano interesovanje građana za kvalitet vazduha kao dobar znak da su ljudi svesniji značaja zaštite životne sredine.

 

"Jedini relevantni podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji su oni koji se nalaze na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, koja sprovodi državni monitoring na teritoriji čitave zemlje, uz pomoć 33 automatske merne stanice, koje rade kontinuirano 24 sata", kazao je Radović agenciji Beta.

 

On je naveo da je Agencija jedina državna institucija zadužena za sprovođenje nacionalnog automatskog monitoringa i vođenje informacionog sistema na osnovu koga obezbeđuje neophodne podatke za analizu stanja kvaliteta vazduha, daje ocenu i izrađuje izveštaj na godišnjem nivou.

 

Zakonske odredbe koje se odnose na monitoring kvaliteta vazduha koji vrši Agencija i izveštavanje u potpunosti su usklađeni sa direktivama EU.

 

Radović je precizirao da se na sajtu Agencije www.sepa.gov.rs, odnosno aplikaciji, prikazuju tačne koncentracije zagađujućih materija u vazduhu i to u realnom vremenu, a ne podaci na bazi indeksa zagađenja, koji po zakonima Srbije nije relevantan parmetar za pokazivanje zagađenosti vazduha, što je, kako je naveo, postao uobičajen prikaz na drugim sajtovima ili aplikacijama.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/72051.flv

 

Smatra da zabunu u javnosti pravi i to što građani često posećuju i međunarodne sajtove koji donose indekse zagađenosti vazduha za čitavu planetu, a kao primer naveo je sajt airvisual.com, koji prikuplja informacije sa 10.000 mernih stanica u svetu.

 

"Dešavalo se, što smo i utvrdili, da tokom transmisije tih podataka može da dođe do drastičnih odstupanja u pokazateljima zagađenja", kazao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine, podsećajući da se zbog toga Beograd našao na vrhu liste najzagađenijih svetskih metropola.

 

Radović je naveo i da sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda beoeko prikazuje indeks zagađenja vazduha, uz pomoć "simpatičnih ilustracija", ali bez toga da nudi uvid u izvor podataka, što, naglasio je, nije relevantno i ne može se koristiti kao stvarni pokazatelj kvaliteta vazduha u Beogradu.

 

On ipak smatra da je pojačano interesovanje građana Srbije za kvalitet vazduha dobar signal da su ljudi postali svesniji značaja zaštite životne sredine.

 

Radović je istakao de je vazduh u Srbiji umereno zagađen i ukazao da stanje kvaliteta vazduha nije zadovoljavajuće decenijama.

 

"Srbija deli sudbinu zemalja istočne Evrope, gde se za dobijanje električne energije sagoreva ugalj, gde su tehnologije stare i gde još nije postignut zadovoljavajući stepen energetske efikasnosti", kazao je on.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/72053.flv

 

Zbog toga, kako je dodao, Srbija preduzima korake da to stanje promeni, iako je to dugotrajan proces koji će iziskivati velika ulagnja.

 

Kao primere napretka naveo je novu topionicu u Boru, projekat odsumporavanja koji se sprovodi u EPS i koji će devet puta smanjiti štetne emisije tog javnog preduzeća, kao i projekat energetske efikasnosti koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, ali i gašenje lokalnih kotlarnica koje sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine.

 

Radović je podsetio da i saobraćaj predstavlja veliki izvor zagađenja vazduha u Srbiji, navodeći da po zagađenju često pominjano Valjevo ima 10.000 dodatnih automobila na ulicama, a Beograd i 40.000 godišnje.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/72054.flv

 

"To su uglavnom uvozni, polovni automobili iz zapadne Evrope, koji imaju prerevaziđene dizel motore", kazao je on.

 

Zbog toga će Ministarstvo zaštite životne sredine, prema njegovim rečima, "ići ka tome da se zabrani uvoz vozila sa Euro 3 motorom".

 

"Istovremeno je potrebno da se ponude novi modeli subvencija, odnosno motivisanja građana, kako bi se opredelili za kupovinu ekoloških vozila", rekao je Radović.

 

I lokalne vlasti, poput onih u Beogradu, treba da, kako je rekao, rade na modernizaciji voznog parka i uvode vozila na hibridni ili električni pogon.

 

Kao najzagađenije gradove ove zime u Srbiji naveo je Valjevo, Beograd i Niš zbog sagorevanja fosilnih goriva, kao i Užice i Kosjerić zbog nepovoljnog geografskog položaja koji, kako kaže, tokom zime doprinosi povećanoj koncentraciji suspendovanih čestica.

 

Pozitivan pomak, kako je kazao, napravljen je u Boru, gde je nakon izgradnje nove topionice vazduh boljeg kvaliteta, jer se smanjila koncentracija sumpora.

 

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je da bi krajem godine Srbija terebalo da dobije još nekoliko automatskih mernih stanica koje će meriti kvalitet vazduha i to u mestima gde ih do sada nije bilo.

 

Radović je kazao da će se projekat raditi u saradnji sa EU, čiji su stručnjaci pomogli da se rasporede i postave postojeće merne stanice u Srbiji.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta