Cirkularna ekonomija, koja podrazumeva korišćenje energije iz obnoviljivih izvora, racionalnu upotrebu resursa, reciklažu i primenu novih tehnologija u optimizaciji proizvodnje, omogućila bi Srbiji povećanje konkurentnosti privrede, nova radna mesta i bolju zaštitu životne sredine, ocenjeno je 6. novembra na konferenciji "Kako do cirkularne ekonomije".

 

U Srbiji je trenutno deo regulative, koji podstiče cirkularnu ekonomiju, usklađen sa onom u EU, započet je proces koji će omogućiti da zelene javne nabavke postanu standard, a inovativne delatnosti su prepoznate kao pokretači uvođenja principa cirkularne ekonomije, pokazala je ex ante analiza efekata javnih politika za razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji.

 

Analiza, koja je urađena u okviru EU projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC III), pokazala je i da su glavne prepreke za potpunu primenu cirkularne ekonomije u Srbiji loše upravljanje otpadom, odnosno nizak stepen reciklaže, divlje deponije, nedostatak infrastrukture, spore i neusklađene procedure, nedovoljan kapacitet državne i lokalnih samouprava.

 

Otežavajuću okolnost predstavljaju i nekontrolisan uvoz inertnog i opasnog otpada, veliki uvoz starih vozila sa kratkim vekom upotrebe, loša kaznena i neefikasna podsticajna politika.

 

Prepreka za uspostavljenje cirkularne ekonomije, kako je istaknuto, jeste i neefikasno trošenje energije i veliki procenat upotrebe fosilnih goriva u ukupnom energetskom bilansu.

 

Analiza je pokazala da je trenutna proizvodnja u Srbiji neefikasna, jer se godišnje stvori oko 260 grama otpada i 0,7 kilograma CO2 za svaki evro bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za svaki evro BDP utroši se 4,6 kilovat sati (KWh) energije.

 

Ipak, ukazano je da srpska privreda ima potencijale za razvoj cirkularne ekonomije, posebno ukoliko se situacija poboljša u oblasti reciklaže i energetike.

 

U analizi je navedeno i da je 2018. godine u Srbiji tretirano oko dva miliona tona otpada, od čega se tek jedna četvrtina ponovo koristi ili reciklira, dok se ostatak spali, skladišti ili odloži, što znači da je skoro 10 milona tona neiskorišćeno i netretirano.

 

Istovremeno, efikasnom proizvodnjom i potrošnjom energije u Srbiji, smanjila bi se uvozna zavisnost koja sada iznosi oko 33%.

 

Rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju Ministarstva zaštite životne sredine Aleksandra Vučinić upozorila je da se tokom poslednje četiri decenije globalna upotreba materijala i sirovina gotovo utrostručila, sa 26,7 milijardi tona u 2017. na 92,1 milijardu tona u 2017. godini, pri čemu je samo 9% svetske ekonomije cirkularno.

 

"Ovaj trend se ubrzava i prema predviđanjima do 2050. godine potrebe za materijalima će biti između 170 i 180 milijardi tona", kazala je ona.

 

Istakla je i da su analize pokazele da će stanovnicima Zemlje, ukoliko se ovakvim tempom nastavi korišćenje resursa, do 2050. biti potrebne tri planete da bi se zadovoljio ekonomski razvoj globalnog društva.

 

"Raspoloživost resursa koje imamo se ubrzano troši i svako prekoračenje tog budžete dovodi do života na kredit. Mi već sada kao civilizacija živimo na kredit. Sve resurse koje planeta može da nam nadoknadi i obnovi smo u 2018. potrošili 1. avgusta i 152 dana smo živeli na kredit", rekla je Vučinić i dodala da će situacija u 2019. biti još teža.

 

Zbog toga je, kako je naglasila, koncept cirularne ekonomije prepoznat kao model koji dovodi do uštede resursa, sirovinske i energetske efikasnosti i zaštite životne sredine i to kroz ponovno korišćenje materijala, zelene javne nabavke, a ključno je, navela je, podsticanje inovacija.

 

"Inovacije su ključ. Potebno je dizajnirati proizvode tako da mogu da traju duže, da mogu laše da se zamene, odnosno recikliraju", rekla je Vučinić i dodala da već sada velike svetske kompanije rade na tom konceptu.

 

Izvor: Beta

Foto: Pixabay.com