Glavni gasovi sa efektom staklene bašte koji izazivaju klimatske promene zabeležili su nove rekordne koncentracije u atmosferi 2018. godine i nema nikakvog vidljivog znaka usporavanja, upozorile su 25. novembra Ujedinjene nacije.

Poziv na uzbunu upućen je nekoliko dana pred godišnji sastanak UN o borbi protiv klimatskih promena, COP25, koji se održava od 2. do 13 decembra u Madridu.

"Nema nikakvih znakova usporavanja, a još manje smanjenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi uprkos svim obavezama preuzetim prema Pariskom sporazumu o klimi", rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO) Peteri Talas, povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja te organizacije o koncentraciji štetnih gasova, prenosi AFP.

Izveštaj ne navodi količinu gasova sa efektom staklene bašte koji su ispušteni u atmosferu nego količine koje ostaju u njoj, znajući da okeani apsorbuju oko četvrtinu ukupne emisije, kao i biosfera koja uključuje šume.

Prema naučnicima, ugljendioksid (CO2), koji se povezuje sa ljudskim aktivnostima i predstavlja glavni gas sa efektom staklene bašte u atmosferi, zabeležio je novi rekord koncentracije 2018. godine od 407,8 čestica po milionu (ppm) što je 147% više od nivoa u preindustrijskom periodu 1750. godine.

Organizacija je navela da je godišnje povećanje koncentracije CO2 veće od prosečnog povećanja te koncentracije poslednjih deset godina.

Koncentracija metana (CH4), koji je na drugom mestu kao uporan gas sa efektom staklene bašte, i azot suboksida (N2O) takođe su povećane više od godišnjeg proseka tokom poslednje decenije.

Ta dva gasa su takođe dostigla rekordne koncentracije. Navodi se da je 60% emisije metana ljudskog porekla -  uzgajanja stoke, gajenje pirinča, koriščenje fosilnih goriva, kao i 40% N2O - industrijski procesi, đubrivo.

Azot suboksid takođe igra važnu ulogu u uništavanju ozonskog sloja koji nas štiti od štetnih ultravioletnih zraka.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP