U Madridu 2. decembra počinje dvonedeljna konferencija UN o klimi gde će učesnici nastojati da odgovore na sve glasnije pozive da se odmah i radikalno nešto uradi u borbi protiv klimatskih promena. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).

Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta, već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu.

"Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime", rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera, čija zemlja je domaćin 25. UN konferencije o klimi (COP25), prenosi AFP. Konferencija je trebalo da se održi u Čileu ali je ta zemlja otkazala zbog nemira i Španija je prihvatila da bude domaćin.

Ista poruka da se više ne sme odlagati akcija neumorno je upućivana iz UN uoči sastanka.

"Tačka bez povratka nije više daleko na horizontu, ona je na vidiku i približava se velikom brzinom", rekao je 1. decembra generalni sekretar UN Antonio Gutereš i naglasio da su obaveze preuzete za borbu protiv klimatskog zagrevanja "potpuno nedovoljne". On je rekao da i dalje nedostaje političke volje da se nešto uradi.

Nekoliko dana pre skupa, Program UN za životnu sredinu zadao je udarac nadama da će biti postignut cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida za 7,6% godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da ti nivoi počinju da se smanjuju.

Svet je već topliji za oko jedan stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će povećati obim tih poremećaja.

Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za četiri ili pet stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe tri strepena Celziusa.

SAD su potvrdile da će se 2020. povući iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan u borbi protiv klimatskih promena. Ona bi trebalo da bude u Madridu na početku skupa, prenosi AFP.

Oči su uprte u EU i novo rukovodstvo koje će biti prisutno na skupu, kao i lidere oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU.

Srbiju predstavlja ministar životne sredine Goran Trivan.

Samit traje dve nedelje, do 13. decembra, a delegati će pokušati da reše sporna pitanja sa prethodnog samita u Katovicama u Poljskoj.

Među spornim pitanjima je i način formiranja sistema funkconalne međunarodne trgovine emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenama, prenosi RSE.

Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do 3. decembra stići do Portugalije.

Za sada se samo 68 zemalja obavezalo da će povećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, daju samo 8% svetske emisije tog gasa.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP