Holandija je uspešno završila testiranje voza koji pokreće vodonik, uoči objavljivanja industrijske strategije Evropske komisije koja uključuje i planove za razvoj tehnologija za korišćenje vodonika kao goriva.

Francuski proizvođač vozova Alstom završio je 10-dnevno testiranje na severu Holandije, između gradova Groningen i Leuvarden.

Holandska železnica nastoji da sledi Nemačku u potpunom prelasku na vodonik.

Prvi putnički voz koji pokreću isključivo vodonične ćelije krenuo je iz stanice u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija u septembru 2018. i od tada saobraća na liniji Bukstehude-Kukshafen. Taj voz takođe je napravila kompanija Alstom, koja je posle dobila ugovore za isporuku još vozova.

Uspešni noćni testovi tokom vikenda približili su Holandiju ostvarenju cilja. Testirani vozovi su išli velikom brzinom, bez putnka, a gorivo, zeleni vodonik, obezbedila je francuska energetska firma Endži (Engie).

"Groningen ze holandski poligon za mobilnost. Posle prvog autonomnog voza, sada i prvi voz na vodonik", izjavila je ministarka životne sredine Stientje van Veldhoven 8. marta.

Alstomova kompozicija Koradia Ilint trejn (Coradia iLint Train) posebno je dizajnirana za pruge koje nisu ili ne mogu da budu elektrifikovane. Gorivne ćelije kombinuju vodonik i kiseonik za proizvodnju energije i jedini nusproizvod je voda.

Ovaj voz može da pređe oko 1.000 kilometara, što je ista razdaljina koju voz na dizel može da pređe bez dopune goriva. Ministarka je dodatno istakla da je vreme dopune kraće za vozove koji koriste vodonik u odnosu na one koji koriste dizel.

"Testiranje u Holandiji pokazuje koliko su naši vozovi na vodonik razvijeni u pogledu dostupnosti i pouzdanosti, dajući iste performanse kao i tradicionalni regionalni vozovi, ali uz prednosti niske buke i nulte emisije gasova", rekao je direktor Alstoma Bernar Belvo.

Vodonik bi mogao da postane popularan za železničke kompanije imajući u vidu troškove elektrifikacije železnice, a predlog da 2021. bude "godina železnice" idealna je prilika za razgledanje Alstomove ponude.

Jedna od glavnih prepreka za korišćenje vodonika jesu troškovi energije koja se koristi za elektrolizu. Za zeleni vodonik se koristi obnovljiva energija, sunca ili vetra. Njegova cena je trenutno veća od cene "sivog vodonika", za čiju proizvodnju se koristi fosilno gorivo.

U Belgiji i Holandiji u toku je izrada planova da se za proizvodnju zelenog vodonika koristi višak energije koju prave vetrenjače na moru.

EU će 10. marta, zajedno sa industrijskom strategijom, objaviti strategiju za "savez za čist vodonik".

Taj dokument, u koji je briselski portal Euraktiv imao uvid, pokazuje da Evropska komisija želi privatno-javno partnerstvo usmereno na korišćenje vodonika u problematičnim oblastima kao što je proizvodnja čelika.

Evropski komesari za klimu i industriju, Frans Timermans i Tijeri Breton, tokom prvih meseci na novim dužnostima više puta su isticali prednosti vodonika.

Zainteresovanost Evropske komisije, koja je u novom sazivu počela da radi 1. decembra 2019, usko je povezana sa njenim ciljem da do 2050. Evropa postane kontinent s nultom emisijom štetnih gasova, što će zahtevati velike promene u industrijskom i saobraćajnom sektoru.

Saobraćaj proizvodi oko četvrtinu emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU i, za razliku od drugih sektora, taj udeo nastavlja da raste.
Vodonik je prepoznat kao potencijalno rešenje tog problema u transportnoj industriji, za kamione, građevinsku opremu i brodarstvu.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EPA-EFE/David Hecker