Finska se sprema da 2021. preuzme predsedavanje Nordijskom savetu a prioriteti će joj biti pitanja povezana sa životnom sredinom i digitalizacijom, najavio je finski ministar za ravnopravnost i nordijsku saradnju Tomas Blomkvist.

Nordijski savet, formiran 1952, čine Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska i tri autonomne oblasti u okviru tih dražava - Grenland (Danska), Olandska ostrva (Finska) i Farska ostrva (Danska),

Svaki nacionalni parlament šalje predstavnike u Savet ministara nordijskih zemalja koji se brine o odnosima između vlada.

Klimatska, socijalna i ekološka održivost, kao i digitalizacija, biće glavne teme na agendi finskog predsedavanja, rekao je Blomkvist, preneo je EURACTIV.com.

Blomkvist je kao prioritete naveo smanjenje štetne emisije, zaštitu biodiverziteta na kopnu i moru, unapređenje cirkularne ekonomije, posebno u građevinarstvu, i zajedničku diplomatiju u vezi klime na međunarodnoj sceni.

Posebno je istakao da se zeleni ciljevi i ekonomski rast međusobno ne isključuju.

Kada je reč o pandemiji korona virusa, mere ograničenja putovanja pokvarile su odnose Švedske i njenih suseda jer se sloboda života, rada i studiranja širom nordijskog regiona slavi već decenijama.

Imajući to na umu, Blomkvist je rekao da moraju da se ubrzaju digitalni projekti, pout nordijske lične karte, integrisanog sistema socijalnog osiguranja i obezbeđenja lanaca snabdevanja.

Velika većina građana brine zbog promena klime

Inače, čak 80% ljudi koji žive u nordijskom regionu smatra da stvari sa klimatskim promenama ne idu u dobrom pravcu i žele snažniju nordijsku saradnju kako bi se pronašla rešenja. To je dobra vest za nordijske vlade, koje takođe žele bolju  saradnju u toj oblasti.

Građani smatraju da je klima najvažnije pitanje u nordijskoj saradnji, pokazalo je istraživanje Nordijskog saveta ministara "Demokratija i klimatski angažman u nordijskom regionu", čije je rezulatae preneo ranije EUObzerver.

U izveštaju se ističe da je broj onih koji podržavaju nordijsku saradnju oko klimatskih promena udvostručen u poslednje dve godine.

Shodno tome, političari podržavaju želju građana da se pojačaju saradnja u regionu i identifikuju dobra rešenja u borbi protiv promena klime.

Važno je međutim napomenuti da 37% ispitanih ne veruje da političari mogu sami da reše problem klimatskih promena.

Takav rezultat beleži se uprkos činjenici da u nordijskim zemljama postoji veoma visok nivo poverenja u demokratiju i politički sistem. Generalna sekretarka Nordijskog ministarskog saveta Paula Lehtomeki veruje da je to ipak pozitivno.

"To je nešto čega nordijski političari treba da budu svesni. To takođe doživljavam kao želju za većom saradnjom javnog i privatnog sektora", rekla je Lehtomeki.

U izveštaju je posebna pažnja posvećena mladima, od kojih se očekivalo da više brinu zbog promena klime. Zapravo, pokazalo je istraživanje, mladi i stariji pođednako brinu zbog klimatskih promena.

Ipak, rezultati istraživanja pokazali su da su mladi anagažovaniji na tom planu od starijih i da žele više da urade da pokrenu stvari u dobrom pravcu.

"Ti stavovi i njihov angažman mogu da se iskoriste kao osnova za buduće politike održivog društva", zaključila je funkcionerka Nordijskog ministarskog saveta.

Istraživanje je obuhvatilo 5.000 ljudi iz regiona.

Izvor: EURACTIV,rs

Foto Pixabay.com