Norveška će finansirati dve trećine velikog projekta prikupljanja i skladištenja ugljen dioksida, što će biti njen drugi pokušaj da na taj način smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte. Raniji plan je u zemlji velikom proizvođaču nafte opisivan kao "sletanje na Mesec".

Projekat nazvan Longšip po brodovima koje su koristili Vikinzi svetu će pomoći da dostige ciljeve Pariskog sporazuma o klimi, rekla je norveška premijerka Erna Solberg. Kako je dodala, dostizanje tih ciljeva bilo bi mnogo skuplje bez hvatanja i skladištenja ugljenika.

"Sada razvijamo skladišne kapacitete", rekla je Solberg. "To je važan korak jer će postojati mogućnost za bezbedno skladištenje za mnoge druge zemlje koje bi takođe želele da skupljaju svoj CO2", dodala je.

Hvatanje ugljenika dugo se ističe kao način za smanjenje emisije CO2 ali postoji samo nekoliko komercijalnih projekata.

Norveška je pre deset godina pokušala da realizuje projekat hvatanja ugljenika u elektrani na gas.

Državna naftna kompanija Ekvinor (Equinor), ranije Statoil, nije uspela da realizuje taj plan zbog finansijskih pitanja.

Prema novom predlogu, Norveška bi mogla da finansira projekat skladištenja ugljenika u fabrici cementa na jugu zemlje kojom upravlja nemački HajdelbergCement.

Vlada će finansirati i postrojenje u spalionici otpada u Oslu kojom upravlja Fortum, ako finska kompanija bude mogla da obezbedi finansiranje spolja.

Oslo će finansirati i Polarnu svetlost (Northern Lights), zajedničko preduzeće Ekvinora, Šela i Totala koje će transportovati i skladištiti uhvaćene emisije, do 1,5 miliona tona godišnje u početku, u geološkoj formaciji u Severnom moru.

Norveška će izdvojiti 16,8 milijardi kruna (1,54 milijarde evra) od ukupno procenjene cene za sve projekte od 25,1 milijardu.

"Stvorićemo ceo novi lanac vrednosti potreban da se ispuni Pariski sporazum", rekao je za Rojters Ekvinorov šef za Polarnu svetlost Svere Overa Johanesen.

Taj plan biće važan i za dekarbonizaciju industrijske potrošnje gasa, uključujući proizvodnju vodonika koji ne emituje CO2, jer će produžiti vek industrije gasa i doneti nove prihode Norveškoj, zemlji koja je drugi po veličini evropski isporučilac gasa posle Rusije.

Novi pokušaj

"Verujem da će Norveška ovaj put uspeti", rekla je Kamila Svendsen Skriung, savetnica za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) u tink tenku Ziro fondacija, ukazujući na blisku saradnju među partnerima u sektoru.

Ekvinor je 2019. potpisao memorandum o razumevanju sa sedam kompanija, uključujući najveću švedsku rafineriju Prem (Preem) i ArselorMital, najvećeg svetskog proizvođača čelika, o skladištenju CO2 u Polarnoj svetlosti.

U Premu, koji ima dve rafinerije na švedskoj zapadnoj obali, kažu da su planirali da od 2025. uhvate i uskladište do 500.000 tona CO2 godišnje na tom mestu.

Iz HajdelbergCementa su rekli za Rojters da je norveška podrška izgradnji postrojenja za skladištenje ugljenika u fabrici cementa, čija je procenjena cena 3,3 milijarde kruna, od ključnog značaja, posebno zbog toga što evropske cene ugljenika nisu dovoljno visoke da privuku investicije.

Cena ugljenika u okviru evropske šeme za trgovinu je oko 27 evra po toni.

U HajdelbergCementu nisu želeli da kažu koliko bi moglo da košta skladištenje tone CO2 u norveškom postrojenju. Prema nekim studijama, moglo bi da košta oko 100 evra po toni.

Fortum je saopštio da je zadovoljan što se Norveška obavezala da finansira skladištenje ugljenika u njenoj spalionici otpada, ako ta kompaija uspe da nađe dodatno finansiranje, iako bi to moglo da odloži projekat.

Norveška, deo evropskog jedinstvenog tržišta ali ne i članica EU, želi da Brisel delom finansira Fortum.

Direktorka za hvatanja i skladištenje ugljenika u Fortumovoj filijali u Oslu Janike Gerner Bjerkas rekla je Rojtersu da prijavljivanje za novac EU može da znači da će fabrika početi da radi 2026. umesto 2024.

Oslo je najavio će dati dve milijarde krune od ukupno potrebne, prema proceni, 4,3 milijarde, ako Fortum može da obezbedi ostalo.

Solberg je rekla da je uverena da će predlozi proći u paamentu jer postoji širok politički konsenzus da se podrži hvatanje ugljenika.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com