Odluka Evropske investicione banke (EIB) da Nemačkoj da kredit od 264 miliona evra za izgradnju nove deonice autoputa izazvala je burno negodovanje ekoloških udruženja i dovela u pitanje ambicije te banke da ponese naziv "klimatske banke EU".

Prema sporazumu postignutom krajem septembra, EIB će finansirati oko 20% troškova za izgradnju deonice od 31 kilometra autoputa u nemačkoj saveznoj državi Hesen. Ukupna cena izgradnje autoputa A49 porcenjuje se na oko 1,3 milijarde evra.

EIB je saopštila da će taj projekat "premostiti postojeću prazninu u putnoj mreži" i pomoći da se obezbedi "efikasna mreža za buduću generaciju vozila na električni pogon". U studiji o uticajima projekta na okolinu ocenjeno je da je on u skladu sa standardima banke.   

Međutim, autoput treba da bude prosečen kroz 27 hektara Danenrederske šume, 300 godina stare, pretežno listopadne šume koja se prostire na oko 1.000 hektara severno od Frankfurta.

To je odmah navelo ekološke aktiviste, uključujući i članove globalne organizacije Grinpis, da u znak protesta u šumi podignu svoje kampove kako bi sprečili početak radova.

Početkom oktobra demonstranti su uzalud pokušali da zaustave buldožere koji su počeli da obaraju stala i krče teren, stigla je i policija i nekoliko aktivista je uhapšeno.

Organizacija Grinpis sada je predsedniku EIB Verneru Hojeru uputila pismo, u kojem ga je pozvala da raskine ugovor o kreditu i optužila banku da je prekršila obećanje da će sve svoje aktivnosti uskladiti sa Pariskim sporazumom o klimi.

"U vašoj vlastitoj studiji procenjeno je da će produžetak (autoputa) biti izvor emisije oko 277.000 tona ekvivalenta CO2 godišnje", upozorio je Grinpis u pismu.

Grinpis je naglasio da u ispitivanju EIB nije uzeo u obzir značaj koji šuma kao ekosistem ima za lokalne životinjske i biljne vrste.

Nasuprot tome, EIB u izveštaju tvrdi da će nova deonica autoputa doneti uštedu od 11.000 tona emisije CO2 godišnje, ako se uporedi sa postojećom nedovoljno povezanom putnom mrežom i projekcijama saobraćaja.

Prema projektu, umesto raskrčene šume biće na drugoj lokaciji posađena nova stabla, ali je Grinpis upozorio da ona "neće obezbediti isti ekosistem za floru i faunu kao stolećima stara šuma, niti imaju kapacitet da upiju i uskladište istu količinu CO2".  

Prisutna je i zabrinutost zbog uticaja izgradnje nove saobraćajnice na podzemne vode, iz kojih se pitkom vodom snabdeva oko 50.000 stanovnika tog kraja.

U pismu se upozorava da bi autoput mogao da izazove "nepopravljivu štetu.

U pokrajini Hesen na vlasti je koalicija konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, i Zelenih, pa bi njihov odnos mogao da bude lakmus test za formiranje vladajuće većine posle saveznih parlamentarnih izbora, sledeće godine.

Savezna vlada u Berlinu zauzima se za širenje mreže autoputeva, što je nedavno potvrdio i ministar saobraćaja Andreas Šojer, rečima da je za rast prvrede potrebno više puteva.

Nemačka je u 2019. godini izgradila šest kilometara novih pruga i 61 kilometar autoputeva. Radovi na izgradnji autoputa A49 u punom obimu treba da počnu u septembru sledeće godine.

EIB je u novembru 2019. godine u velikoj meri promenila svoju politiku kreditiranja i gotovo potpuno ukinula finansiranje projekata koji imaju veze sa fosilnim gorivima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je insistirala da će EIB, čije je sedište u Luksemburgu, postati klimatska banka EU.

Iako su u revidiranoj politici banke ostale izvesne nedorečenosti na koje su burno reagovale klimatske organizacije, promena kreditne politie dobila je pohvale zbog svog uticaja na međunarodnu zelenu finansijsku scenu i zbog obećanog učešća u borbi protiv klimatskih promena.

Međutim banka još nije preispitala svoju politiku u oblasti saobraćaja i transporta, tako da i dalje izdvaja milijarde evra za izgradnju autoputeva i aerodroma, koji su glavni trn u oku ekoloških organizacija.

Revizija kreditne politike EIB u toj oblasti najavljena je za 2021. godinu.

Saobraćaj je u EU odgovoran za oko 25% emisije gasova sa efektom staklene bašte i to je jedina grana privrede u kojoj taj udeo raste. U svetlu nastojanja EU da ispuni klimatske ciljeve i zaustavi zagađenje, Evopska komisija sve više pažnje poklanja i toj privrednoj  oblasti.

Evropska komisija će prema objavljenom programu rada, u 2021. godini predložiti izmene u sistemu trgovine emisijama, kojima će u to tržište biti uključen i pomorski saobraćaj, a očekuje se i da će avioprevoznici za pravo da zagađuju morati više da plate.

Komisija se bavi i pitanjem da li bi i drumski saobraćaj trebalo uključiti u sistem trgovine smisijama, ali su izgledi mali pošto potpredsednik EK Frans Timermans, koji je nadležan za Zeleni plan EU, misli da to ne bi bilo korisno.

Pred EK će se se, kako je najavljeno, u drugom kvartalu sledeće godine naći i pitanja pooštravanja CO2 standarda za automobile, podizanja poreza na energente,  unapređenje mreže za punjenje električnih vozila i jačanje železničkog robnog transporta.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Greenpeace