Danska u Evropi ima najviše gradskih autobusa sa nultom emisijom u svom voznom parku, pokazuju podaci ekološke nevladine organizacije Transport i životna sredina (T&E). U Danskoj je 78% gradskih autobusa električno a u Luksemburgu i Holandiji oko dve trećine.

"Gradski autobusi prelaze milione kilometara godišnje. Ako želimo da dekarbonizujemo naše gradove, ta vozila moraju što pre da prestanu da emituju (štetne gasove)", rekao je menadžer u T&E Džejms Niks.

"Nordijske zemlje, Luksemburg i Holandija pokazali su kako treba izvesti e-autobuse na put. Druge zemlje, posebno one koje kupuju mnogo autobusa, poput Italije, Španije i Francuske, kao i onih koje su tek na početku tranzicije, poput Austrije, moraju da pojačaju napore", dodao je Niks.

Ni Austrija, ni Irska, u 2019. nisu imale nijedan gradski autobus sa nultom emisijom dok su Švajcarska i Grčka imale po manje od 4%.

Te zemlje moraju brzo da ulože napore da dostignu minimalni udeo autobusa sa nultom emisijom koji je utvrđen na nivou EU. Najmanje četvrtina gradskih autobusa do 2025. mora da bude "čista", prema pravilima o javnim nabavkama dogovorenim pre dve godine.

To znači da autobusi treba da idu na vodonik, električne baterije (uključujuči plug-in hibride), prirodni gas, tečno biogorivo ili sintetičko i parafinsko gorivo.

U Švedskoj, Norveškoj i Finskoj je oko četvrtine svih autobusa registrovanih u 2019. bllo sa nultom emisijom - ili električni ili na vodonik.

Međutim, šest zemalja koje kupe 70% gradskih autobusa prodatih u Evropi - Italija, Poljska, Nemačka, Britanija, Španija i Francuska, daleko zaostaju. Naime, u 2019. je manje od 10% autobusa koje su kupile bilo električno ili na vodonik.

Nemačka je u 2020. napravila "veliki korak" finansirajući 80% veće cene e-autobusa. Poljska je pak najavila da svi gradovi sa 100.000 i više stanovnika moraju potpuno da elektrifikuju prevoz do 2030. i za to je izdvojeno 290 miliona evra.

U zajedničkom pismu iz maja 2020. četiri grada - Bon, Brisel, Dablin i Milano, založila su se da EU finansira fond vredan 3,5 milijardi evra za podršku kupovini autobusa sa nultom emisijom posle pandemije kovida-19.

"Gradski autobusi sa nultom emisijom nam pomažu u borbi protiv zagađenja vazduha, klimatskih promena i buke i tokom radnog veka su jevtiniji od autobusa na dizel", rekao je Niks.

"Članice EU moraju da osiguraju da planovi oporavka od kovida uključe sredstva za zamenu autobusa na fosilno gorivo onim sa nultom emisijom", dodao je Niks.

U izveštaju objavljenom početkom godine, koji sadrži 13 studija slučaja, T&E navodi ključne faktore za uspešno uvođenje električnih autobusa, uključujući političko vođstvo radi unapređenja saradnje i komunikacije i finansijsku podršku.

Uspešni gadovi takođe podstiču efikasna ispitivanja i nadzor, kao i inovativne nabavke, kao ključne za uvođenje autobusa sa nultom emisijom, navodi T&E.

Tako je uspeh danskih gradova u velikoj meri rezultat dugoročnih ugovora o smanjenju finansijskih rizika za operatore, saradnje među vlasnicima, operatorima i proizvođačima i političke podrške u vidu ambicioznih ciljeva za nultu emisiju.

"Sa unapređenjem tehnologije i rastom pritiska da se reši problem zagađenja vazduha i klimatskih promena, uspešno uvođenje e-autobusa širom Evrope biće od ključnog značaja za prelazak na mnogo održiviju budućnost", navodi se u izveštaju T&E.

Kako se zaključuje, pošto EU namerava da smanji emisiju na neto nultu do 2050, a stižu i stroži klimatski ciljevi za period do 2030, pritisak za dekarbonizaciju transporta biće sve veći.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com