Reke u kojima je populacija riba izbegla ozbiljnu štetu od aktivnosti ljudi čine samo 14% svetskog rečnog sliva, pokazuje najsveobuhvatnija studija o stanju rečnog biodiverziteta do sada.

Naučnici su utvrdili da je živi svet više od polovine reka u svetu ozbiljno pogođen a velike ribe, poput jesetre, zamenile su invazivne vrste, poput soma ili azijskog šarana.

Krivci za smanjenje biodiverziteta reka su zagađenje, brane, preterani izlov, navodnjavanje u poljoprivredi i rast temeperature zbog klimatskih promena.

Najteže su pogođeni regioni Zapadne Evrope i Severne Amerike gde velika i bogata populacija najviše utiče na reke.

Kako navodi Gardijan, reke i jezera su ključni ekosistemi. Pokrivaju manje od 1% površine planete ali njihovih 17.000 vrsta riba čini četvrtinu svih kičmenjaka i takođe obezbeđuje hranu milionima ljudi. Zdrave reke su neophodne i za isporuku čiste vode.

Druga nedavna istraživanja pokazala su da je globalna populacija slatkovodnih migratornih riba od 1970. smanjena za 76%, pri čemu je u Evropi pad bio 93%.

Najveće ribe su najgore prošle, poput džinovskog soma iz Mekonga koji je pred izumiranjem, navodi se.

Analize iz 2019. pokazale su da samo trećina reka u svetu slobodno teče dok na tokove ostalih utiču brane.

Vođa novog istraživanja Sebastijen Brose (Broše) sa Univerziteta Pol Sabatije (Paul Sabatier) u Tuluzu kaže da su reke u mnogim bogatim zemljama neprepoznatljive u odnosu na to kako su izgledale pre industrijske revolucije. "Tada smo imale jesetre veće od dva metra, hiljade lososa i mnoge druge vrste riba koje su danas nestale", rekao je on.

Prema njegovim rečima, reka Temza je jedna od najpogođenijih.

"Poslednjih decenija se beleži poboljšanje kvaliteta vode u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi ali nisam siguran da je brzina promena dovoljna jer je došlo do zaista velikog smanjenja populacije riba", rekao je Brose, prenosi britanski Gardijan.

Najveći rečni biodiverzitet nađen je u Južnoj Americi ali istraživači kažu da je samo 6% reka u tom regionu  netaknuto. "Zaista su nam potrebne snažne političke odluke da bi se biodiverzitet smatrao nečim važnim za ljude", rekao je Brose.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nauka (Science) obuhvatilo je gotovo 2.500 reka u svim delovima sveta, osim polarnih regiona i pustinja. Za razliku od prethodnih studija, koje su bile foskuirane na broj vrsta, istraživači su se ovaj put bavili i ekološkom ulogom vrsta, kao i povezanošću razičitih vrsta. Takođe su naučnici uzeli u obzir promene u bioverzitetu u poslednjih 200 godina.

Glavna promena je broj "stranih" vrsta u rekama. "U zapadnoj Evropi videćete severnoameričkog lososa ili soma, šarana i zlatne ribe koji dolaze iz Azije...", kaže Brose i dodaje da se populacija riba u rekama homogenizuje čineći ih manje sposobnim da se prilagode promenama, poput globalnog otopljavanja.

Najmanje pogođene aktivnostima ljudi su reke u udaljenim regionima sa malom populacijom, posebno u Africi i Australiji.

"Međutim, ti najmanje pogođeni regioni nemaju dovoljno vrsta da se očuva globalni biodiverzitet riba", rekao je Grose. "U njima živi samo 22% svetske faune tako da moramo da sačuvamo biodiverzitet u regionima koji su veoma pogođeni aktivnostima ljudi", dodao je.

"Iskreno, iznenađen sam što su otkrili da je samo 53% rečnih slivova pretprelo značajne promene", rekao je Zeb Hogan sa Univerziteta Nevade. "Gotovo sve najveće svetske reke pretrpele su značajne promene. Tamo gde su nekada bile reke pune lososa i jesetre ili klenova, sada su reke sa šaranom i somom", dodao je.

"Amazon, Kongo i Mekong su pogođeni više nego što se očekivalo, što se nekima neće svideti i može da ukaže da su nove brane i drugi 'pritisci' već naneli veliku štetu", rekao je Hogan. "Mere preduzete radi zaštite i očuvanja kopnenog i morskog živog sveta često ne uspevaju da zaštite reke", upozorio je.

Brose je rekao i da je procena uticaja u njegovoj studiji gotovo izvesno potcenjena jer je verovatno došlo do većeg izumiranja riba nego što je zvanično zabeleženo.

Izvor: theguardian.com

Foto: Beta