Nakon što je francuska energetska kompanija EDF najavila skoro zatvaranje 162. evropske elektrane na ugalj,  polovina od 324 evropske elektrane ili je zatvorena ili je najavila zatvaranje pre 2030.

EDF namerava da do 2022. zatvori elektranu na severu Engleske, jednu od dve preostale u Britaniji.

"Stigli smo do kraja kada je reč o evropskoj industriji uglja", rekla je direktorka za kampanje organizacije Evropa bez uglja Katrin Gutman.

Evropa bez uglja je alijansa organizacija civilnog društva čiji je cilj da se Evropa oslobodi uglja do 2030.

"Nakon godina neprestanog propadanja, za polovinu Evrope je ugalj istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju napuštanje uglja 2030. ili ranije... i da direktno podrže prelazak na održive obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica", dodala je Gutman.

Od svih fosilnih goriva ugalj proizvodi najviše ugljen dioksida (CO2) po kilogramu. U odnosu na prirodni gas, ugalj proizvodi gotovo dvostruko više CO2. Takođe izaziva zagađenje vazduha jer tokom sagorevanja ispušta čestice.

Postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe ključno je za borbu protiv klimatskih promena.

"Ako želimo da se borimo protiv klimatskih promena i obezbedimo ljudima zdravlje i dobrobit, moramo da ubrzamo napuštanje uglja. Stavljanjem tačke na zavisnost od uglja spasavamo živote", napisao je nedavno specijalni predstavnik UN za pitanja klime Majk Blumberg u autorskom tekstu za CNN.

Blumberg je tekst napisao zajedno sa evropskim komesarom za klimu Fransom Timermansom. Oni su se založili za ukidanje subvencija za ugalj širom sveta.

Istovremeno je širom Evrope upotreba uglja u naglom padu, uključujući u Britaniji, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj. U poslednjih pet godina Evropa je zatvorila ili se obavezala da zatvori 50% elektrana na ugalj. Od 2016. je, kako se navodi, proizvodnja energije iz uglja opala za nešto više od polovine.

Loženje uglja postaje i sve skuplje, delom zahvaljujući šemi za trgovinu emisijama (ETS), gde je od 2016. cena emitovanja CO2 iz EU elektrana povećana sa pet evra po toni na gotovo 40 evra.

Samo u 2020. finansijske institucije EU donele su gotovo 40 politika restriktivnih prema uglju a mnoge komercijalne banke, kako su najavile, planiraju da prestanu da finansiraju nove projekte na ugalj širom sveta.

Britanija je 2015. bila prva zemlja koja je objavila ambiciju da prestane da koristi ugalj i planira da to postigne do 2025. Zatim je to 2016. najavila Francuska a cilj joj je 2023. Belgija je pak prva zemlja EU koja je 2016. ukinula ugalj.

Poslednjih godina raste i upotreba obnovljivih izvora koji su prvi put uspeli da prestignu ugalj u proizvodnji električne energije.

Evropa bez uglja upozorava da Evropa mora znatno da poveća korišćenje obnovljivih izvora kako bi ispunila cilj da pre kraja decenije smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte za najmanje 55%.

Ipak, još ima zemalja koje će propustiti rok iz Pariskog sporazuma da do 2030. napuste ugalj. Nemačka će to uraditi 2038, Poljska, Rumunija i Bugarska nemaju planove a Češka i Slovenija još razmatraju rokove.

"Četrnaest evropskih zemalja je shvatilo (ekonomsku i političku realnost) i 'pere ruke' od uglja", rekla je Gutman.

"Nekoliko preostalih može da bira između plana za period do 2030. sa svim koristima jevtine, čiste i obnovljive energije, kao i EU fondovima za tranziciju, i toga da kasnije bude primorana na tranziciju ali na neplaniran, haotičan način koji će biti mnogo bolniji za građane i radnike, naneti štetu ljudskom zdravlju i koji će morati da se plaća iz nacionalnih budžeta", rekla je ona.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta