Zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu konkretne mere u pravcu dekarbonizacije ekonomija jer bi nepoštovanje obaveza i nazadovanje usklađivanja sa evropskim politikama moglo da se odrazi i na sredstva iz pretpristupnih fondova, ocenili su u Mreži za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe).

Kako 31. marta navodi CAN Evropa, Evropski parlament (EP) je u izveštajima o Srbiji, Kosovu, Albaniji i Severnoj Makedoniji, usvojenim prošle nedelje, naglasio značaj brzih i konkretnih akcija po pitanjima energetike i životne sredine.

U izveštajima za sve zemlje pozdravlja se potpisivanje Delaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan u kojoj su se zemlje regiona obavezale na dekarbonizaciju ekonomije u skladu sa klimatskom politikom EU, odnosno do 2050. godine.

Međutim, iako Deklaracija potpisana u novembru na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa predstavlja značajan korak ka cilju, zemlje Zapadnog Balkana moraju da izrade brojne planove i sprovode ih da bi dostigle dekarbonizaciju, navodi CAN Evropa.

Značaj energetske tranzicije u naporima za dekarbonizaciju je posebno naglašen kod Kosova, Severne Makedonije i Srbije.

Te tri zemlje veoma su zavisne od uglja u proizvodnji struje i u izveštajima EP se pozivaju da diverzifikuju energetski miks kako bi sistemski išle ka ukidanju uglja.

Subvencionisanje uglja u tim zemljama Zapadnog Balkana je važno pitanje, na koje je CAN više puta ukazivao, i jedan je od razloga za kašnjenje energetske tranzicije, ocenjuje se.

Goruće pitanje je i zagađenje vazduha u regionu, navodi se i podseća da je Energetska zajednica pokrenula postupke protiv BiH, Kosova, Severne Makedonije i Srbije zbog nepoštovanja nacionalnih planova smanjenja emisije.

Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu već su preduzeli pravne mere protiv Elektroprivrede Srbije zbog kršenja Nacionalnog plana smanjenja emisije, navodi CAN, vodeća mreža nevladinih organizacija iz celog sveta koje rade na pitanjima klimatskih promena.

Kada je reč o stranim investicijama, u izveštaju o Srbiji posebno, ističu se nedostatak transparentnosti i procene ekoloških i socijalnih uticaja kineskih ulaganja.

Umesto toga, kao posledica kineskih investicija, ne odustaje se od novih projekata sa ugljem, posebno u BiH i Srbiji.

Za zemlje regiona je tekuća godina važna i zato što rade na nacrtima Nacionalnih eneregtskih i klimatskih planova i izmenama Nacionalno utvrđenih doprinosa.

Takođe pripremaju za Evropsku komisiju i Sekretarijat Energetske zajednice predlog ciljeva za 2030. za emisiju gasova sa efektima staklene bašte, obnovljive izvore i energetsku efikasnost.

Navodi se i da su u poslednjih godinu i po dana Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija zaustavile planove za razvoj novih projekata na ugalj.

Po tome se liderom u regionu smatra Severna Makedonija pošto planira postepeno napuštanje uglja pre 2030.

U saopštenju CAN Evropa ističe se i da vlade Zapadnog Balkana ne poštuju sve obaveze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora Energetske zajednice.

Upozorava se da bi nepoštovanje obaveza ili nazadovanje u harmonizaciji sa evropskim zakonima moglo da se odrazi na treći paket Instrumenta pretpristupnih fondova (IPA III), s obzirom da Evropski parlament poziva da se upotrebi uslovljavanje finansiranja, kao i mehanizam suspenzije.

Koordinator za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu u CAN Evropa Viktor Berišaj rekao je da kreatori politike na Zapadnom Balkanu moraju da naprave konkretne korake kako bi obezbedili održivu energetsku tranziciju ka dekarbonizovanoj ekonomiji.

"To bi takođe bio korak bliže zdravom regionu, kao i pridruživanju EU", istakao je Berišaj.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta