Velika većina građana smatra da se u Srbiji više vodi računa o ekonomskoj koristi, nego o šteti koju ona može da nanese životnoj sredini, a više od polovine misli da bi australijskoj kompaniji Rio Tinto trebalo dozvoliti eksploataciju litijuma samo ako ispuni ekološke standarde, pokazala je najnovija anketa beogradske agencije Demostat.

U istraživanju, predstavljenom 4. avgusta u Beogradu, Istraživačko-izdavački centar Demostat ispitao je mišljenje građana Srbije o projektu kompanije Rio Tinto koja istražuje nalazišta minerala jadarit u okolini Loznice.

Glavno pitanje istraživanja glasilo je: Ukoliko otvaranje rudnika Rio Tinta donosi stvarnu mogućnost ekonomskog napretka cele Srbije i svih građana, pod kojim uslovima bi mu i da li bi mu trebalo dati dozvolu za rad?

U anketi je 29% ispitanika ocenilo da kompaniji ni pod kojim uslovima ne treba dati dozvolu za rad, a 59% da prilikom izdavanja dozvole treba ispuniti neke uslove.

"Među navedenim uslovima dominira pozivanje na mišljenje stručnjaka, ako oni potvrde da su ispunjeni svi ekološki standardi", rekao je na predstavljanju rezultata ankete glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.

Prema njegovim rečima, 9% ispitanika je svoje pozitivno mišljenje uslovilo potvrdom predsednika države da su ispunjeni svi ekološki standardi.

Mihailović je naveo i da odnos prema otvaranju rudnika litijuma nije bitan samo za stanovnike dela Srbije gde bi bio rudnik, nego i za ispitanike iz Beogradskog i Vojvođanskog regiona. On je rekao da su građani izloženi oprečnim informacijama koje mogu da zbune.

"Devet od deset ispitanika je imalo odgovor na centralno pitanje, što ukazuje na činjenicu o velikoj zainteresovanosti građana Srbije za ovaj projekat i moguću štetu od otvaranja rudnika", izjavio je Mihailović.

Jedno od pitanja istraživanja bilo je i da li se u Srbiji više brine o ekonomskoj koristi, bez obzira na eventualne štete koje nastaju realizacijom te koristi, ili više brine zo zaštiti životne sredine.

Mihailović je naveo da je 83% ispitanika reklo da se u Srbiji više brine o ekonomskoj koristi bez obzira na ekološku štetu, dok je zaštita životne sredine u drugom planu.

Prema njegovim rečima, 71% ispitanika je reklo da treba voditi brigu o zaštiti životne sredine, dok je 17% ostalo pri brizi za ekonomsku korist.

Profesor ekološke politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Darko Nadić, rekao je da je Srbija u poslednjih 30 godina propustila šansu koja se zove ekološka tranzicija.

"Ekološka pitanja tek sada dobijaju svoj politički značaj i postaju politička pitanja, jer određuju kakva će nam budućnost biti", istakao je Nadić.

Prema njegovim rečima, interesi politike i ekonomije su veoma bliski, prva želi profit i kapital, dok političari posmatraju prirodne resurse kao cenu socijalnog mira, jer žele da narod bude zadovoljan.

Nadić je rekao i da je ključno pitanje referenduma na kojem bi se građani izjašnjavali o otvaranju rudnika litijuma i ko treba da odlučuje na njemu - da li lokalna zajednica u kojoj će rudnik biti otvoren, ili cela zemlja.

Govoreći o ekološkim pokretima u Srbiji, Nadić je naglasio da su oni sastavljeni "s brda s dola" i pre svega "ad hok", od problema do problema, kao i da ukoliko ne mogu da reše neki problem oni često nestaju.

Nadić je ocenio da ekološka pitanja nisu pitanja političke orijentacije, već su iznad svih trenutnih politika.

Istraživanje Demostata rađeno je na uzorku od 1.200 ispitanika, a podaci su prikupljani putem telefona tokom jula 2021. godine.

Izvor: Beta

Foto: Beta