Jul 2021. godine bio je po strahovitim šumskim požarima koji bukte širom sveta najgori od kada se vrši redovni satelitski nadzor, ali negativni rekord zabeležen je i po količini ugljen-dioksida koji je u tim požarima ispušten u atmosferu.

Podstaknuti ekstremno visokim temperaturama i dugotrajnim sušama, požari i dalje besne u Severnoj Americi, Sibiru, Africi i južnoj Evropi, a zbog njih su u atmosferu oslobođene 343 megatone ugljenika, što je za oko petinu više od prethodnog julskog maksimuma, zabeleženog 2014. godine, piše britanski Gardijan.

List navodi da su ti do sada nezapamćeni požari postavili samo još jedan u nizu negativnih rekorda koji demonstriraju razorne posledice globalnog zagrevanja prouzrokovanog ljudskim delovanjem.

Mark Parington, naučni saradnik u Službi za atmosferska osmatranja EU Kopernikus, koja vrši i merenja emisije ugljenika, izjavio je da se ovaj juli "jasno stiče" i da je globalna emisija ugljenika najviša od kada su 2003. počela satelitska osmatranja.

Više od polovine ugljen-dioksida potiče iz dva regiona koji prolaze kroz neuobičajeno vreo i suv period - Severne Amerike i Sibira. Talas dužih perioda visoke temperature u zapadnoj Kanadi i SAD su pratili i šumski požari, a tajga u sibirskoj Jakutiji je u plamenu i prekrivena otrovnim dimom koji se proširio sve do Arktika.

Veliku opasnost predstavlja činjenica da u mnogim delovima sveta sezona šumskih požara tek predstoji, a to se posebno odnosi na Južnu Ameriku i Afriku, gde požari izazivaju mnogo veće emisije štetnih gasova nego u Evropi.

U ovom trenutku u Evropi sa požarima se najviše bore zemlje na istočnom i centralnom Mediteranu.

U Turskoj je od početka godine do kraja jula gorelo 128.000 hektara rastinja, što je osam puta više od proseka. I na Kipru je površina zahvaćena požarima bila osam puta veća od proseka.

Prema istom izvoru, Evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS), u Italiji sredinom juna nije bilo površina pod vatrom, a u julu je to naglo skočilo na gotovo 80.000 hektara, što je četiri puta vše od proseka u periodu od 2008. do 2020.

U Grčkoj se teritorija zahvaćena vatrom udvostručila, a porast je zabeležen i u Španiji, Francuskoj, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

U tim zemljama situacija prvih dana avgusta ne samo što nije stavljena pd kontrolu, nego je postala još gora. 

Međutim, u Evropi je sve veća i teritorija koju požari mogu ozbiljno da ugroze, procenjuje služba EU za upravljanje rizicima od katastrofa.

"Ugroženo područje se širi u Evropi, više nije ograničeno samo na mediteranske zemlje", kaže naučnik u toj službi Hesus San Migel Ajanz.

Taj trend dokazuje i činjenica da je ovog leta zabeležen i nagli porast broja šumskih požara u Finskoj.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP