Dugoočekivana konferencija UN o klimatskim promenama, koja se vidi kao poslednja šansa da se preduzmu konkretni koraci ka zaustavljanju globalnog zagrevanja, okupila je brojne delegacije različitih država, organizacija i humanitarnih grupa, ali primetan je izostanak zemalja koje najmanje doprinose zagađenju a trpe najveće posledice.

Uprkos prisustvu više od 30.000 delegata, pandemija kovida-19, troškovi putovanja i boravka u Glazgovu i drugi logistički problemi doveli su do toga da se neki ključni glasovi neće čuti na ovogodišnjoj konferenciji.

Predsednik COP26 Alok Šarm izjavio je da bi ovo "trebalo da bude najinkluzivniji COP ikada", ali izgleda da to nije slučaj.

Male ostrvske države u razvoju (SIDS), koje snose najmanju odgovornost za klimatske promene, ali su neke od najteže pogođenih zemalja, nisu prisutne u Glazgovu.

Te zemlje su bile ključne u usvajanju odluke o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa na COP21 u Parizu 2015. godine.

Sada trećina pacifičkih ostrva nije bila u mogućnosti da pošalje visoke delegacije, prvi put u istoriji COP-a.

Samitu prisustvuju lideri samo četiri pacifičke ostrvske države - Fidži, Papua Nova Gvineja, Tuvalu i Palau. Ostali su poslali ograničene delegacije ili uopšte nemaju predstavnike, uglavnom zbog ograničenja usled pandemije.

S druge strane, SAD su na konferenciju poslale oko 1.000 ljudi.

Pacifička ostrva su ozbiljno ugrožena klimatskim promenama usled rasta temperature, promene vremenskih obrazaca i pre svega porasta nivoa mora zbog čega bi cele zemlje mogle biti potopljene.

"Naš suverenitet i sam opstanak su u pitanju", izjavio je premijer Fidžija Frank Bainimarama.

Isto se osećaju i mladi, koji su takođe izostavljeni iz klimatskih razgovora u Glazgovu.

"Mi smo ti koji se suočavaju s direktnim posledicama klimatskih promena. Ako nismo deo COP26, nemoguće je doneti pravedne odluke", izjavio je aktivista i mladi ambasador organizacije Ekšn Ejd Mini Aktar iz Bangladeša.

Mlada aktivistkinja Haja Algrair iz Jordana smatra da političari nisu dovoljno posvećeni sprovođenju mera i da im klimatske promene nisu prioritet.

Među onima koji su isključeni iz COP26 postoji osećaj da će konferencija biti manje uspešna, manje radikalna i manje pravedna bez učešća najteže pogođenih regiona.

Ekolog iz Somalije Akli Farah ističe važnost razmene informacija, znanja i iskustava što je moguće jedino fizičkim prisustvom na COP26.

"Osećam da sam izgubio svoj i glas moje zajednice. Mi smo najpogođeniji klimatskim promenama jer naša zajednica zavisi od prirodnih resursa", izjavio je Farah.

Lidi Nakpil iz Filipipna, koordinatorka Azijskog narodnog pokreta za dug i razvoj, kaže da je ovo prvi put od 2007. da nisu poslali delegaciju na COP.

Ona kaže da su ljudi iz najteže pogođenih regiona ogorčeni jer će se o budućnosti njihovih zemalja odlučivati bez njihovog učešća.

"Konferencijima o klimatskim prmenama dominiraju bogate vlade i korporativni interesi, tako da je uvek intenzivan napor da se čuje glas, perspektive i pozivi ljudi i zajednica, posebno onih sa globalnog juga. Sa znatno smanjenim prisustvom Juga na COP2, to će biti najnepravedniji i najnedemokratskiji proces ikada", rekla je Nakpil.

Ni onlajn učešće na konferenciji ne pruža svima jednake šanse da se uključe u razgovore.

Pored ograničenja u pogledu broja akreditovanih učesnika, prepreku predstavlja i slab internet i nedostatak društvenih medija u udaljenim područjima.

Čak i oni koji su fizički prisutni u Glazgovu suočavaju se sa ograničenim pristupom Plavoj zoni, gde se odvija najveći deo pregovora.

Izvor: euronews.green

Foto: Beta/AP