Ekstremni vremenski uslovi, kao što su oluje, toplotni talasi i poplave, odneli su tokom proteklih 40 godina između 85.000 i 145.000 života i izazvali ekonomske gubitke od oko 500 milijardi evra, saopštila je 3. februara Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

U izveštaju EEA navodi se da je samo oko 3% takvih događaja bilo odgovorno za 60% materijalne štete.

Ukupni ekonomski gubici povezani sa vremenskim i klimatskim uslovima u periodu od 1980. do 2020. iznosili su između 450 i 520 milijardi evra.

Najveću štetu, u apsolutnom smislu, pretrpela je Nemačka, sa gubicima do 107 miliona evra i 42.000 žrtava tokom prethodne četiri decenije. Zatim slede Francuska (99 milijardi evra i 26.700 žrtava), pa Italija (90 milijardi evra i 21.600 žrtava), dok su najveće gubitke po stanovniku imale Švajcarska, Slovenija i Francuska.

Manje od trećine ekonomskih gubitaka (23%) bilo je osigurano, mada se taj procenat znatno razlikuje među zemljama, od 1% u Rumuniji i Litvaniji, do 56% u Danskoj i 55% u Holandiji.

Najveći broj ljudi stradao je u toplotnim talasima – više od 85% svih žrtava ekstremnih vremenskih i klimatskih uslova tokom 40 godina.

Samo je u toplotnom talasu 2003. godine umrlo između 50% i 75% svih ljudi čija je smrt povezana sa vremenskkim i klimatskim ekstremnim događajima.

Kasniji slični toplotni talasi odneli su daleko manje žrtava zbog mera prilagođavanja preduzetih u različitim zemljama.

Izveštajem su obuhvaćene 32 države članice EEA (27 zemalja EU, Norveška, Švajcarska, Turska, Island, Lihtenštajn).

EEA je saopštila da je cilj izveštaja da obezbedi više informacija o uticaju ekstremnih vremenskih događaja i katastrofa povezanih s klimom, kao što su toplotni talasi, obilne padavine i suše, i povećanom riziku po infrastrukturu i ljudsko zdravlje.

"Ovi događaji, za koje se očekuje da će se povećati zbog klimatskih promena, već nanose znatne ekonomske gubitke", navodi EEA i ističe da je praćenje uticaja takvih događaja važno kako bi kreatori politika, na evropskom i nacionalnom nivou, mogli bolje da se prilagode klimatskim promenama i smanje finansijsku štetu i ljudske žrtve.

Prirodne katastrofe kao što su zemljotresi i vulkanske erupcije nisu obuhvaćene istraživanjem jer nisu meteorološke.

Izvor: EEA

Foto: Pixabay.com