Francuski grad Grenobl, koji zovu prestonicom Alpa, sa svojih 160.000 stanovnika, ovogodišnja je Zelena prestonica Evrope. Titulu, koju svake godine dodeljuje Evropska unija, pripala je drugom najgušće naseljenom gradu u Francuskoj jer je pokazao kako se u urbanim okruženjima na najbolji način štiti životna sredina uz pomoć inovativnih i dugoročnih projekata.

Smešten u podnožju tri planinska venca, sa četvrtima koje se prostiru uz dve reke, Grenobl je grad čija se uprava potrudila da sprovede akcije i projekte kojima će uticati na očuvanje i unapređenje životne sredine, odnosno adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena, koji će omogućiti održivu urbanu mobilnost i upotrebu zemljišta, racionalnu potrošnju vodnih resursa i energetsku samostalnost, uz upotrebu obnovljivih izvora energije (OIE).

Novinari iz Srbije su, u okviru projekta "Puls Evrope" Delegacije EU u Srbiji, u Grenoblu mogli da vide na koji način lokalna samouprava, privreda i građani rade na zaštiti životne sredine i održivom razvoju, odnosno zelenoj tranziciji.

Grenobl se za Zelenu prestonicu kandidovao i time što je bio prva lokalna samouprava u Francuskoj koja je usvojila klimatski plan 2005. godine, a nagradu je dobio zahvaljujući dobroj primenu 12 indikatora među kojima su mobilnost, upravljanje otpadom, energetska efikasnost, kvalitet vazduha i vode.

Recept Grenobla za dobijanje titule Zelene prestonice bilo je i korišćenje prirodnih materijala u gradnji, davanje prednosti slobodnom zelenilu i alternativnom prevozu.

Grenobl je uspostavio urbanu politiku za ublažavanje zagađenja i gubitka biodiverziteta, tako što je ograničio brzinu vozila u celom gradu 30 kilometra na sat, što ga je učinilo najvećom zonom niske emisije štetnih gasova iz saobraćaja u Francuskoj.

Grad je smanjio i emisiju gasova staklene bašte za 25% od 2005. do 2016. i radi na smanjenju za 50% do 2030. godine.

Grenobl je pored ostalog, kako bi smanjio zagađenje bukom, odredio tiha područja u gradu, promovisao biciklizam i podsticao otvaranje privatnih vrtova, vertikalno ozelenjavanje zgrada i sadnju drveća.

Departman Izer, čiji je Grenobl centar, pokrenuo je i lokalni poljoprivredno-prehrambeni žig, ISHERE, koji garantuje pošteno plaćanje za lokalne proizvođače, lokalne izvore i ekološki prihvatljive metode proizvodnje.

Grenobl je postao i prvi veliki francuski grad koji je izabrao gradonačelnika Zelene stranke. Otkako je Erik Piol (Eric Piolle) na čelu grada, krenulo se u akcije koje vode ka boljoj zaštiti životne sredine.


Jedna od prvih ekoloških akcija bila je, kako je kazao Piol, da se proda 20 službenih automobila koje su koristili gradski većnici, te da se pređe na vožnju biciklom, kako bi se građanima i na delu pokazalo da se živi u skladu sa zelenim idejama koje se propagiraju.  

Inače, javni prevoz za pogon koristi biogas koji se dobija prečišćavanjem vode, odnosno kanalizacionog mulja, a pored autobusa, u javnom prevozu najzastupljeniji su tramvaji, ali je bicikl omiljeno vozilo stanovnika Grenobla.

Piol je istakao da je biciklistička mreže duga 475 kilometara, od čega je 50 kliometara planinskih staza.

"Grad je za poslednih šest godina udvostručio broj biciklista. Postoji i 10.000 bicikala za iznajmljivanje, dok ih je u Parizu nešto manje od 20.000 , iako Pariz ima 15 puta više stanovnika od Grenobla. Nedavno smo dobili i titulu francuske prestonice bicikala", rekao je Piol.

Kako je dodao, posao u vezi sa izgradnjom infrastrukture za bicikliste nije završen, jer se na zahtev građana stalno radi na poboljšanju staza i njihovom dodatnom razdvajanju od automobilskog saobraćaja, kako bi bezbedno mogli da ih koriste najmlađi i najstariji.

Piol je naveo da raste i broj električnih automobila, ali da se i dalje u proseku u automobilima vozi po jedan građanin, pa je cilj zapravo da se u gradu smanji ukupan broj vozila, odnosno da što više ljudi koristi javni prevoz i bicikle.

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnjih segmenata očuvanja životne sredine - recikliranje, obuhvaćeno je velikim planom čiji je cilj da se do 2030. količina otpada u Grenoblu smanji za 60%, a da se istovremeno 70% otpada i reciklira.

Naveo je da je pored ostalog novac uložen u pogon za reciklažu plastike, da gotovo svi građani sakupljaju otpad od hrane koji se koristi za kompostiranje i proizvodnju biogasa.

U gradu koji ima najveći evropski institut za istraživanje i razvoj za održivu energiju LITEN, očekivano je da korišćenje OIE i energetska efikasnost budu u fokusu lokalne samouprave.

"Do kraja 2022. u javnim zgradama električna energija će se dobijati 100% iz obnovljivih izvora, odnosno bez fosilnog goriva", kazao je Piol i dodao da je tranzicija od konvencinalne proizvodnje energije do OIE trajala šest godina.

Oko 80% toplotne energije za centralno grejanje, za oko 40.000 domaćinstava, prema rečima gradonačelnika, trenutno se dobija iz obnovljivih izvora, a očekuje da će se se za taj sistem OIE u potpunosti koristiti do 2030.

Pomoć građanima u sprovođenju energetske efikasnosti pruža i lokalna agencija za klimu i energiju ALEC koja kroz svoj projekat nazvan "Zid-zid" (Mur-Mur) podstiče obnovu energetski neefikasnih zgrada koje su građene pre svege 50-ih, 60-ih, 70-ih godina 20. veka.

Kako je rekao predstavnik ALEC Gael Bogoto (Gaell Bogotto), konkretno se radi na izolaciji stanova, odnosno zgrada, kako bi se smanjila upotreba energije za grejanje ili hlađenje do 40% odsto, a time i uticaj na klimu.

Prema njegovim rečima, građani mogu da dobiju subvencije od države, lokalne samouprave i agencije, koje mogu iznositi i do 55% vrednosti renoviranja u zavisnosti od primanja vlasnika stana.

Bogaro je kao primer uspešne obnove predstavio dve zgrade iz 1964. sa 75 stanova, na kojima je poslednje renoviranje bilo urađeno 1987. godine.

Kako je naveo, ukupna cena renoviranja iznosila je 1,16 miliona evra, od čega je samo projekat "Zid-zid" uložio 360.000 evra, pa je prosečno učešće po stanu nakon svih ostalih subvencija iznosilo 12.390 evra.

"Prosečna cena (renoviranja) po stanu, koja podrazumeva izolaciju zidova, krovova i podova na zgradama i ugradnju dvostrukog stakla na zajedničkom stepeništu, iznosi oko 20.000 evra, ali uz pomoć subvencija finalna cena je u proseku 13.000 evra, ali cena za vlasnike stanova koji su siromašniji može pasti i na oko 5.000 evra po stanu", rekao je Bogato.

Objasnio je da je sistem omogućio vlasnicima stanova i da za deo renoviranja koje sami moraju da plate dobiju povoljne zajmove, bez obzira na njihove godine ili zdravstveni status.

"Dobrobit za stanare je manja cena za grejanje, odnosno hlađenje, a povećava se vrednost stanova", kazao je Bogato.

Kroz program "Zid-zid" do sada je urađena izolacija 202 stambene zgrade u Grenoblu sa gotovo 10.000 stanova.

Specifičnost Grenobla su i osmišljene ekološke četvrti, koje omogućavaju život u prijatnom, urbanom okruženju, dok je istovremeno minimiziran uticaj stanovnika na životnu sredinu. To su urbane oblasti dizajnirane i organizovane u skladu sa principima održivog razvoja, koji pored ostalog podrazumeva racionalno korišćenje energije i drugih resursa.

Prva ekološka četvrt u Francuskoj je stvorena upravo u Grenoblu, 2009. godine, u srcu nekadašnje kasarne Bone. Osmišljena je, dizajnirana i konstruisana po vrhunskim standardima održivosti, a to je otvorilo put ka stvaranju drugih eko-kvartova u gradu.

Tako je eko-kvart Flober smešten je u oblasti nekadašnjih industrijskih pustoši i dizajniran uz široko učešće građana. Graditelji su se u velikoj meri koristili lokalnim prirodnim materijalima, poput drveta i zemlje, uz zelene krovove i vrtove na krovovima prilagođene uzgajanju voća i povrća. U Floberu se može uživati i u tri hektara javnih parkova.

Istovremeno, u novom, inovativnom okrugu Kembridž, među poslednjim projektima su dve eksperimentalne samoodržive "autonomne zgrade za građane" (Autonomous building for citizens - ABC zgrade), koje treba da budu dobar primer kakva bi mogla biti svakodnevica u urbanim prostorima širom planete koji trenutno nekontrolisano koriste prirodne resurse.


Izgrađene pre dve godine, te zgrade imaju po 42 stana, površine 60 kvadratnih metara, a 2025. je planirano da se utvrde rezultati ovog eksperimenta.

Predstavnica turističke organizacije Grenobl Alpi Sofi Baljarge (Sophi Baillarguet) navela je da su ABC zgrade u Francuskoj prve zgrade potpuno energetski nezavisne.

Prema njenim rečima, zgrade na krovovima imaju 1.120 metara kvadratnih solarnih panela iz kojih potiče sva energija koju stanovnici koriste.

"Solarni panoi omogućavaju zgradama da budu nazavisni, objekati poseduje baterije koje sakupljaju struju. U stanovima imamo opremu koja meri konzumaciju struje i vode u realnom vremenu“, kazala je Baljarge.

Stanovnici zgrada koriste led rasvetu, imaju i pametne radijatore koji omogućavaju skladištenje i obnavljanje energije u najpovoljnijem trenutku, a urađena je i mobila aplikacija kako bi svaki zakupac mogao da prati potrošnju u svom stanu.

Kišnica je tehnička voda i meša se sa gradskom vodom kako bi se garantovao konstantan kvalitet vode bez obzira na vremenske prilike, dok se otpadne vode sakupljaju i prečišćavaju da bi se koristile u toaletima, za čišćenje zajedničkih prostorija i zalivanje zajedničke bašte koja se nalazi oko zgrade i u kojoj stanari uzgajaju voće i povrće.

Kako bi se podstakla manja upotreba vode za tuširanje, tuševi su opremljeni sistemom koja meri potrošnju vode u realnom vremenu i menja boju za svakih 10 litara utrošene vode, pa stanari dobijaju zeleno, plavo, ljubičasto i na kraju crveno upozorenje da troše više od dozvoljene količine.

Reciklaža u ovim stanovima je jedan od najvažnijih segmenata, pa su u stanovima postavljene kante za sortiranje smeća, a sakupljaju se i otpaci od hrane, dok su komposteri u otvorenim prostorima i zajedničkim povrtnjacima. Zgrade su opremljene i sistemom koji omogućava praćenje količine proizvedenog otpada.

Porodica šesnaestogodišnjeg Bilela Uergija odlučila je da se nastani u jednom od stanova ABC zgrada, što ovaj tinejdžer smatra ispravnom odlukom.

Kako je naveo, ipak mu je bilo potrebno vreme da se navikne na novu svakodnevicu koja podrazumeva štednju resursa.

"U početku najteže mi je bilo tuširanje, jer sam navikao da dugo budem u kupatilu. Svestan sam sada šta radim za planetu i ponosan sam na to", kazao je Uergi i dodao da bi sigurno opet izabrao takav način života.

Grenobl sistematski neguje i osmišljava zelene površine. U proteklih 15 godina obnovljeno je mnogo starih parkova, a izgrađeni su i novi. Od 2014. u gradu je zasađeno više od 5.500 stabala, a u planu je da se zasadi 10.000 stabala pre 2030. godine.

Grad trenutmo ima i 35 parkova, kao i "zelene urbane džepove" koji se protežu duž velikog broja gradskih ulica i koji ne podrazumevaju samo drvorede ili travu između tramvajskih šina gde god je to moguće, već i baštice u kojima je zasađeno raznovrsno, uglavnom nekultivisano bilje, koje ne zahteva klasično održavanje.

Gradsko veće Grenobla je 2008. godine prestalo da koristi bilo kakve hemijske proizvode na uređenim gradskim površinama, a od 2019. i na svim javnim površinama.

Stanovnici imaju i mogućnost da raspolažu neiskorišćenim površinama – da ih koriste za stvaranje sopstvenih, malih bašti.

Koncept kome grad teži je da se uspostave tzv. zeleni, plavi i crni koridori koji bi životinjskom svetu olakšali boravak u urbanoj zoni, povezivanjem vegetacije i vodenih površina u raznim delovima grada, uz smanjen intenzitet gradskog osvetljenja noću, čime se  smanjuje svetlosno zagađenje.

U gradu poput Grenobla i kompanije i sektor ugostiteljstva teže da svoje poslovanje usklade sa zaštitom životne sredine.

Podršku dobijaju i mali, lokalni proizvođači hrane koji koriste ekološki prihvatljive metode proizvodnje, a istovremeno se u školskim menzama koristi najmanje 60% namirnica koje su proizvedene na obližnjim lokalnim farmama ili na gradskoj urbanoj farmi Grenobla.

Među mnogobrojnim primerima kompanija koje se u gradu zalažu za održivo poslovanje je i Šnajder elektrik (Schneider Electric) koji je u svom novom pametnom poslovnom parku primenio nova rešenja za uštedu resursa sa ciljem da potroši samo 37 kilovat sati po metru kvadratnom svake godine, što je gotovo deset puta manje energije od prosečne evropske zgrade. Poseduje pored ostalog solarne panele na krovu, kao i dve vetroturbine, te na stotine senzora u samoj zgradi koji regulišu temperaturu i osvetljenje.

Kao turistički centar Alpa, Grenobl raspolaže sa mnogo smeštajnih kapaciteta, a jedan od hotela se od svog osnivanja 2014. opredelio da bude ekološki.

Hotel "Okko", koji ima četiri zvezdice, prema rečima menadžera Mišela Garnijea, pored ostalog poseduje solarne panele na krovu koji se koriste za grejanje, za ishranu gostiju koristi ekološke proizvode iz okoline i regiona, a posteljina od prirodnih materijala, sa jastucima napunjenim perjem, ne pegla se.

Trenuto je hotel, naveo je Garnije, u procesu dobijanja ekološkog sertifikata "Zeleni ključ", koji očekuje do kraja godine.

Briga o zaštiti životne sredine deo je i društveno odgovornih projekata u Grenoblu koje su pre svega usmereni na pomoć osetljivim kategorijama stanovništva.

Tako se kroz projekat "Mašinerija" u jednom od kvartova podržava održivi razvoj i angažovanje građana kroz kreativne i umetničke radionice za recikliranje starih stvari.

Građani poklanjaju svoju staru odeću, razne predmete i aparate, koji se u radionicama popravljaju ili prepravljaju kako bi ponovo mogli da se koriste, a zainteresovanima se nude po veoma pristupačnim cenama.  

Grenobl je ove godine Zelena prestonica Evrope, kao 13. grad koji je dobio tu titulu.

Evropska komisija je 2010. pokrenula nagradu Zelena prestonica Evrope kako bi podstakla gradove da postanu zeleniji i čistiji i da poboljšaju kvalitet života svojih stanovnika. Sa više od dve trećine evropskog stanovništva koje živi u gradovima, oni igraju vodeću ulogu u zaštiti životne sredine i biće važni u lokalnoj primeni Evropskog zelenog dogovora.

Među kriterijumima za dodelu titule Evropske zelene prestonice nalaze se kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom, mobilnost, kao i kapaciteti za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena, a mogu konkurisati gradovi sa više od 100.000 stanovnika.

Dosad je ovu titulu, uz Grenobl, ponelo 12 evropskih gradova - Stokholm, Hamburg, Vitorija-Gaštajz, Ljubljana, Nant, Kopenhagen, Bristol, Esen, Najmegen, Oslo, Lisabon i Lahti.

Inicijativa Zeleni gradovi ima za cilj da podseti na važnost ulaganja u ekološka urbana područja i podsticanje njihovog osmišljavanja.

Beograd se takođe kandidovao za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine, ali nije uspeo da osvoji titulu koja je pripala prestonici Estonije, Talinu.

Izvor/Foto: Beta - Marina Cenić