Na Palilulskoj pijaci u Beogradu 10. marta je objavljen početak "Izazova za upravljanje bio-otpadom", koji su pokrenuli Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Cilj ovog izazova je da pronađe i pomogne realizaciju inovativnih rešenja za upravljanje biorazgradivim otpadom, posebno otpadom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta. Ova rešenja doprineće smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i povećati upotrebu obnovljivih izvora energije.

Izazov su zvanično otvorili ambasador Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Nj. E. Jan Lundin, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap.

Ambasador Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Nj. E. Jan Lundin, poručio je da su inicijative poput ove, koje podstiču inovativna rešenja, važne za životnu sredinu, ali i za privredu Srbije, jer će rezultirati novim radnim mestima.

"U okviru podrške koju Švedska pruža Srbiji kako bi njen proces pridruživanja Evropskoj uniji išao brže, pomažemo da Srbija unapredi način upravljanja otpadom. U Evropskoj uniji i Švedskoj postoji mnogo primera dobre prakse i uspešnih poslovnih rešenja za upravljanje bio-otpadom. Ovaj projekat će omogućiti da razmenimo ideje, učeći jedni od drugih", poručio je Lundin.

O aktivnostima koje je Srbija preduzela kako bi rešila problem upravljanja bio-otpadom govorila je pomoćnica ministra zaštite životne sredine, Biljana Filipović-Đušić.   

"U pripremi je nova Strategija upravljanja otpadom od 2020. do 2025. godine, usklađena sa pet novih direktiva EU o cirkularnoj ekonomiji. Očekuje se da će biti usvojena ove godine. Ponovno iskorišćenje biorazgradivog otpada u skladu je procesom primene cirkularne ekonomije u Srbiji, sa najboljom praksom u zemljama EU i evropskim zakonodavstvom. Upravo će kroz ovaj projekat biti olakšano uspostavljanje infrastrukture za upravljanje bio-otpadom, pre svega za njegovo sakupljanje i razdvajanje od drugih vrsta otpada".

Ona je napomenula da su ciljevi u zemljama EU, kojima bi i Srbija trebalo da teži, da se do 2035. godine reciklira 65% otpada, kao i da se manje od 10% otpada odlaže na deponije.

"Uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP pomaže Srbiji da, kroz unapređenje upravljanja biorazgradivim otpadom, smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje, otvori nova radna mesta i uštedi resurse. Nadam se da ćemo zahvaljujući ovom izazovu dobiti mnogo dobrih predloga i da ćemo zajedno doprineti da se sakupi i tretira veća količina ovog otpada, u korist privredi, životnoj sredini i građanima Srbije", rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

Bolje upravljanje biorazgradivim otpadom doprinosi postizanju nekoliko Ciljeva održivog razvoja UN-a: okončanju siromaštva i gladi, osiguravanju dobrog zdravlja, obezbeđivanju pristupačne i čiste energije, održivom načinu potrošnje i proizvodnje, izgradnji održivih gradova i zajednica i sprečavanju klimatskih promena, dodala je Pikap.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane proizvedene globalno se baci, a to je količina koja bi bila dovoljna da se nahrani skoro milijarda gladnih u svetu.

Prema dostupnim procenama, u Srbiji se od ostataka iz prehrambene industrije, restorana, samoposluga i pojedinačnih domaćinstava, uz zeleni otpad iz bašta i parkova, godišnje skupi oko 900.000 tona biorazgradivog otpada. Oko 70% tog otpada završi na nesanitarnim deponijama, šteteći životnoj sredini i povećavajući emisije GHG. Samo 1% biološkog otpada se sakuplja i prerađuje, a gubitak u neiskorišćenim resursima Srbiju košta približno 50 miliona evra godišnje.

Javni poziv za učešće u "Izazovu za upravljanje bio-otpadom"otvoren je do 22. aprila 2020. godine. Inovativne ideje za efikasnije upravljanje otpadom od hrane i zelenim komunalnim otpadom mogu da prijave lokalne samouprave, javna preduzeća, naučno-istraživačke institucije i organizacije civilnog društva. Timovi čija rešenja budu odabrana sarađivaće sa stručnim mentorima, a najboljih pet će dobiti sufinansiranje kako bi primenili svoje ideje u praksi. Takođe će učestvovati u studijskim posetama Švedskoj, gde će iz prve ruke učiti iz najboljih evropskih primera.

Projekat "Izazov za upravljanje bio-otpadom" i javni poziv za inovativna rešenja pokreće Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Više informacija o uslovima učešća u izazovu dostupno je na sajtu www.inovacije.klimatskepromene.rs.

Saopštenje i foto: UNDP