Povodom 3. jula, Međunarodnog dana bez plastičnih kesa, Ministarstvo zaštite životne sredine želi još jednom da ukaže na veliku štetnost plastičnih kesa i plastike za životnu sredinu i prirodu, i neophodnost da promenom navika svi doprinesemo smanjenju ove vrste otpada u našem životnom okruženju.

Dan bez plastičnih kesa ustanovljen je na osnovu međunarodne inicijative za budućnost bez plastičnog otpada, koja upozorava svet da je planetarno zagađenje plastikom globalna katastrofa kojoj se razmere tek naslućuju. Ovog dana, hiljade organizacija širom sveta skreću pažnju javnosti da jednokratne plastične kese koje čovek koristi u proseku 25 minuta, ostaju u životnoj sredini narednih sto do pet stotina godina koliko im je potrebno da se raspadnu, a u tom periodu emituju otrovne materije koje zagađuju ekosisteme, vodotokove, zemljište, vodu koju pijemo i hranu koju jedemo. Čestice mikroplastike koje pronalaze svoj put preko morskog ekosistema do ljudske trpeze, ostavljaju nesagledive posledice po čitav živi svet, uključujući čoveka. Na osnovu podataka da se širom sveta svakog trenutka koristi milion plastičnih kesa, u Evropskoj uniji godišnje proizvede 3,4 miliona tona plastičnih kesica što odgovara težini više od dva miliona automobila, i da je 80% morskog otpada od plastike, zvuči osnovano upozorenje da je otpad od plastike pošast modernog doba koju jedino možemo zaustaviti ukoliko se okrenemo ekološki prihvatljivim zamenama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je od svog osnivanja prepoznalo problem prekomerne upotrebe plastičnih kesa koje svojim sastavom čine veliku opasnost za životnu sredinu, i uticalo na donošenje mera koje su navele građane, na dobrovoljnoj osnovi, a zatim i pravnim propisima, da drastično smanje njihovu upotrebu. Istovremeno, radilo se na zameni upotrebe jednokratnih, tankih, i po životnu sredinu i prirodu najštetnijih kesa, sa kesama koje imaju veći sastav biorazgradivosti i kapacitet za reciklažu. Кampanjom koju je pokrenulo Ministarstvo u saradnji sa trgovinskim lancima, smanjena je upotreba plastičnih kesa za 80%, što znači da je smanjeno i njihovo odlaganje u životnu sredinu i štetan uticaj na životnu sredinu i prirodu.

Pored podsticaja na promene navika građana, u toku su aktivnosti koje vode ka trajnom izbacivanju iz upotrebe najštetnijih jednokratnih tankih plastičnih kesa, kao i uređivanje upravljanja plastičnim otpadom. Ministarstvo u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama radi na sistemskom uređenju upravljanja plastikom i plastičnim otpadom.

Revidirana je Nacionalna strategija upravljanja otpadom u skladu sa EU direktivama za period od 2020. do 2025. godine, a u proceduri usvajanja nalazi se predlog izmene zakona o upravljanju otpadom kojim će se stvoriti normativne pretpostavke za dodatno uređenje ove oblasti. Takođe, formirana je radna grupa koja radi na izmenama pravilnika kojim će biti definisani sastav, proizvodnja, stavljanje u promet i drugi značajni aspekti u upravljanju plastičnim kesama. Ovim pravnim dokumentom biće uređena ova oblast i postavljeni okviri i standardi za celu Srbiju, što će pomoći gradovima i opštinama da još lakše izrade planove za smanjenje i izbacivanje iz upotrebe jednokratnih plastičnih kesa u svojim lokalnim zajednicama.

U toku je i rad na transponovanju Direktive EU o jednokratnoj plastici, što će našu zemlju približiti evropskim standardima, kao i rad na promeni sistema upravljanja ambalažnim otpadom i uvođenju depozitnog sistema čime će se ambalaža i plastika preusmeriti iz životnog okruženja i prirode u reciklabilni proces. Podsticajem građana na vraćanje ambalaže kroz depozitni sistem biće drastično smanjen procenat plastike u prirodi. Značajna uloga građana i njihova odgovornost za što manje korišćenja jednokratnih plastičnih kesa u svakodnevnom životu i za njihovo pravilno odlaganje, čini ih ključnim partnerom u ovom procesu.

Iako se tvrdi da je povećana tražnja za plastičnom ambalažom tokom pandemije virusom Кovid 19, nestanak velikih količina plastike iz prirode koje je nagomilala civilizacija i savremeni način života, od velikog je značaja za ukupan kvalitet življenja i opstanak bogatstva biljnog i životinjskog sveta. Aktuelna planetarna borba protiv virusa Кorona stavlja u fokus i stanje životne sredine kao civilizacijsko pitanje važno za zdravlje ljudi. Svet ima šanse da iz krize izazvane pandemijom korona virusa izađe bolji ukoliko, pored solidarnosti, humanosti i odgovornosti, pokaže razumevanje i mudrost da ne ponavlja iste greške, i hrabrost da otvoreno preispituje najznačajnije probleme današnjice u koje se ubraja i zaštita životne sredine.

Saopštenje Ministarstva zaštite životne sredine

Foto: Beta