Od političkih deklaracija prema konkretnim akcionim planovima za dekarbonizaciju do sredine veka

Samit EU - Zapadni Balkan predstavlja još jednu priliku da se potvrde predanost integraciji u Evropsku Uniju, i postavi plan za sprovođenje nedavno potpisane Sofijske deklaracije. Krajnji je momenat da države pretvore svoja politička obećanja u konkretne postupke, postavljajući jasne ciljeve za postepeno ukidanje uglja do 2030. godine, u okviru pravovremenih politika i mera koje će omogućiti dekarbonizaciju regiona do 2050. godine.

Brisel, 6. oktobar 2021. – Evropska Mreža za klimatsku akciju (Climate Action Network Europe) pozdravlja novo usvojenu Brdo Deklaraciju na samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, održanom danas u Sloveniji. Ovo je prilika za jačanje partnerstva, ali i prilika da se pozovu evropski lideri i regionalni državnici da povećaju svoje napore kako bi realizovali konkretne planove za dekarbonizaciju regiona do sredine veka. Zbog toga je veoma važno da se najavljena ulaganja od oko 30 milijardi EUR, u region od strane EU, pažljivo upotrebe za povećanje energetske efikasnosti, podsticanje obnovljivih izvora energije kao što su solarna i energija vetra, za međusobnu povezanost, umrežavanje i liberalizaciju tržišta.

U protekle dve godine, naime od potpisivanja Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u novembru 2019, svedočimo nedostatak konkretnih postupaka od strane regionalnih vlada. Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende koji je prihvaćen na ovom samitu, nažalost, ne ispunjava samozadate ciljeve, i ne daje konkretne aktivnosti, vremenske rokove, odgovornost niti šemu finansiranja kako bi osigurali klimatski neutralan region do 2050. godine – što je glavni cilj Zelene agende za Zapadni Balkan. U istom periodu, svedoci smo nezapamćenog stepena zagađenja vahduha, što ozbiljno narušava javno zdravlje u regionu i susdenim zemljama EU, kao i snažnih uticaja klimatskih promena koje zahtevaju hitne mere adaptacije i mitigacije.

Posebno je potrebno da se definišu aktivnosti koje će podržati ambiciozne ciljeve smanjenja emisija gasova staklene bašte do 2030. godine. Revizija planiranih ulaganja u gasnu infrastrukturu u regionu neophodna je kako bi izbegli prelaz s jednog fosilnog goriva na drugo, jer bi to moglo kočiti razvoj obnovljivih izvora energije. Isto tako, napori da se uvedu politike koje će odrediti cenu uglja, kao što je Mehanizam obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (CBAM- Carbon Border Ađustment Mechanism) i politika trgovanja emisijama, bitni su alati koji će osigurati sigurno i postepeno smanjenje upotrebe uglja.

Za kraj je važno naglasiti da politike određivanja cene uglja moraju osigurati i društvenu dobrobit. Zato bi, na primer, prihode od mehanizma kao što je CBAM trebalo usmeriti ka obezbeđivanju   pravedne tranzicije i pomoći najugroženijem delu stanovništva, posebno unutar zajednica pogođenim ugljem. Tako bi i Sporazum o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu bio efikasnije primenjen i dodatno olakšao prelaz na čistu energiju.

“Deklaracija potpisana danas na Brdu u Sloveniji obnavlja potencijal Zelene agende za Zapadni Balkan. Ako se pametno upotrebi, s jasnim akcionim planovima za postizanje dekarbonizacije do 2050. godine, u skladu s Pariskim sporazumom, i uz blisku saradnju Zapadnog Balkana i EU, ovaj dogovor bi mogao podstaći potrebne klimatske i energetske reforme u regionu. Time bi se utabao put za pravedan prelaz sa uglja na obnovljive izvore energije, a istovremeno izgradile bliže institucionalne i političke veze s EU i pomogao proces pristupanja.” rekla je Kristina Naunova iz Evropske Mreže za klimatsku akciju.

Saopštenje Evropske Mreže za klimatsku akciju