Evropska unija objavila je svoje godišnje izveštaje u kojima ocenjuje napredak država Zapadnog Balkana na putu ka pridruživanju uniji. U kontekstu klimatskih promena, zajednička poruka za sve zemlje naglašava ograničen napredak i potrebu da se pojačaju napori ka ostvarenju ciljeva Pariškog sporazuma. Izveštaji pozivaju zemlje Zapadnog Balkana da usvoje tačne datume za postepen prelaz sa uglja na obnoviljive izvore energije; uspostave realne tržišne cene uglja; usklade nacionalne politike sa Sporazumom o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu; i da rade na koheziji sa EU zakonodavnim okvirom kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine. U suprotnom regija će biti suočena sa teškim ekonomskim posledicama kasnog ukidanja fosilnih goriva, kao i trgovinskim preprekama poput Mehanizma obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism).

Zadaci pred nama su veoma izazovni s obzirom na rastuće zagađenje vazduha širom regiona, slabo sporovođenje klimatskih, ekoloških i energetskih planova, velika ulaganja u gasnu infrastrukturu kao i nove projekte na ugalj. Upravo zbog toga proces pristupanja zahteva snažno vođstvo EU, uključujući postavljanje jasnog vremenskog okvira, kako bi zadržali momentum i motivaciju za reforme, posebno u poglavljima 15 (energija) i 27 (zaštita prirode i klima) EU zakonodavnog okvira. To znači, između ostalog, postavljanje pravnog okvira za ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene, te usvajanje dugoročnih strategija sa realnim akcionim planovima. Osim toga, region mora da usvoji nacionalne platforme putem kojih će pratiti, izveštavati i proveravati emisije gasova staklene bašte.

"Preporuke date u EU izvještajima za proširenje će svakako pomoći zemljama Zapadnog Balkana da usvoje pravni okvir Unije. Međutim, potrebno je da poruke budu jasnije uz tačno zadat vremenski okvir i definisane buduće korake. Ovaj proces ne sme da izgubi zamaha, jer u suprotnom ćemo obezvrediti dosadašnji trud i napredak koji je postignut vezano za klimatske i ekološke politike. Svakako, zemlje Zapadnog Balkana treba da nastave da sarađuju i da pojačaju napore kako bi brže i efikasnije usvojile EU zakonpdavni okvir", kaže Viktor Berishaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

Ublažavanje razornih posledica klimatskih promena je najhitnije pitanje našeg doba. Većina država članica EU najavila je postupno ukidanje uglja do 2030. godine i decidno ide u pravcu energetske efikasnosti, upotrebe obnovljivih izvora energije i održivosti. Klimatske promene već značajno utiču na region zapadnog Balkana zbog čega je veoma važno uložiti sve napore kako bi se smanjila predviđena šteta. Provođenje evropskih politika može biti samo od koristi za ovaj region, u kome svedočimo pogoršanje ekonomske i društvene situacije, eskalaciju energetskog siromaštva i zagađenja vazduha, što je uzrok skoro 12.000 smrtnih slučajeva širom regiona kao i susednim zemljama članicama unije.

Saopštenje CAN Europe