Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da se planira da Srbija do kraja godine sa Evropskom unijom počne pregovarački proces o poglavlju 27 o životnoj sredini, pošto je nacrt pregovaračke pozicije Srbije u toj oblasti dobio visoku ocenu Evropske komisije. Trivan je rekao da njegovo ministarstvo stvara administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali da se ta zaštita zasniva na društveno usvojenom sistemu vrednosti i nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije.

 

Otvarajući u Beogradu 15. Medjunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa (ECOFAIR), ministar je 3. oktobra najavio da bi u Srbiji do kraja godine trebalo da bude usvojen Zakon o klimatskim promenama, koji bi naveo sve sektorske politike da se "prilagode i uvaže pitanje zaštite životne sredine".

 

"Ministarstvo je u proteklih godinu dana preduzelo niz mera i aktivnosti u različitim oblastima zaštite životne sredine, i urađen je nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 koji je visoko ocenjen od Evropske komisije, zahvaljujući čemu će do kraja godine biti, kako se planira, otvoren pregovarački proces za ovu oblast", rekao je Trivan, govoreći o poglavlju 27 o ekologiji, za koje se veuje da će biti jedno od najtežih u pregovorima Srbije sa EU.

 

Trivan je rekao da ekologija ne koči, već omogućava razvoj Srbije i poručio da je "došao kraj" nekažnjenom zagadjenju životne sredine, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

 

On je naveo da se zaštita životne sredine realizuje zahvaljujući administrativnim uslovima na kojima radi to ministarstvo, ali da se temelji na "društveno usvojenom sistemu vrednosti", gde je stanje planete prioritet.

 

"Bez promene stanja svesti neće se moći suštinski promeniti i stanje životne sredine, a svojim delovanjem, ministarstvo postiže rezultate u promeni sistema zaštite životne sredine i njegovog društvenog statusa", rekao je Trivan.

 

On je ukazao na to da su dobri primeri razumevanja značaja zaštite životne sredine odgovornost kompanija koje učestvuju u zagadjivanju, poput javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", koje je, kako je naveo, uložilo 300 miliona evra i najavilo da će do 2025. godine uložiti još oko 860 miliona evra u ekologiju.

 

Prema njegovim rečima, ministarstvo je u proteklih godinu dana preduzelo niz mera i aktivnosti u različitim oblastima zaštite životne sredine.

 

Trivan je ranije 3. oktobra u Skupštini Srbije pred poslanicima obrazložio izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.

 

On je rekao da te izmene zakona stvaraju formalno-pravni uslov da poljoprovrednici konkurišu za dobijanje sredstava iz pretpristupnih fondova za ruralni razvoj (IPARD) Evropske unije, tako što će ispuniti određene zahteve iz oblasti zaštite životne sredine.

 

"Smisao izmena je to je da bismo našim individualnim gazdinstvima i fizičkim licima mogli da pomognemo da ispune sve što je potrebno da bi mogli da participiraju i traže sredstva iz ovog fonda", rekao je Trivan.

 

Trivan je pojasnio da predložene zmene predviđaju da nadležni organ izdaje potvrdu da određeno poljoprivredno gazdinstvo ispunjava standarde u oblasti zaštite životne sredine, što je uslov EU za sticanje prava na podsticajna sredstva iz IPARD fonda.

 

Kako je naveo, za realizaciju izmena zakona nije potrebno obezbediti dodatna budžetska sredstva od onih koja su već izdvojena, a zahvaljujući izmenama Srbija će iz fondova EU moći da dobije do 160 miliona evra koliko je do 2020. godine inidikativno određeno za tu namenu.

 

On je naveo da je reč o sredstvima IPARD-a koja mogu dobiti fizička lica, odnosno nosioci porodičnog gazdinstva, preduzetnici, privredna društva, ali i zemljoradničke zadruge.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta