Srbija zaostaje za drugim zemljama Zapadnog Balkana u usklađivanju sa spoljnom politikom EU, a stepen usaglašavanja Beograda sa spoljnopolitčkim merama i deklaracijama Brisela od 2015. beleži konstantan pad, pokazala je nova analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). Analiza o usaglašavanju spoljne politike sa EU pokazala je da je Srbija 2017. godine po tome bila na poslednjem mestu u regionu i da su najčešći razlozi za nepihvatanje deklaracija i mera EU bili vezani za nepriznavanje nezavisnosti Kosova i politiku Srbije prema Rusiji.

 

Od zemalja regiona u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU najbolje su bile Albanija i Crna Gora koje su se usaglasile 100%, sledi Makedonija sa 85,37%, BiH sa 60,98% i poslednja Srbija sa 46,34%, navodi se u analizi.

 

U slučaju Srbije, dodaje se, to je značajan pad u odnosu na 2016. kada je usaglašenost iznosila 66,66% i 2015. godinu, kada je bila 73,53%.

 

Od ukupno 41 deklaracije i mere iz Brisela, Srbija je 2017. godine prihvatila manje od pola, 19.

 

Od 22 deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila, sedam se odnosilo na situaciju u Ukrajini, ali u kontekstu povezanosti Rusije sa krizom u toj zemlji.

 

Četiri za Srbiju neprihvatljive deklaracije odnosile su se na afričke države (dve na DR Kongo i po jedna na Čad i Ugandu), po tri su bile u vezi sa ratom u Siriji i krizom u Venecueli, i po jedna u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, Mjanmarom/Burmom, samom Rusijom, Pridnjestrovljem u Moldaviji, kao i Međunarodnim krivičnim tribunalom, navodi se u Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2017.

 

Uz detaljan pregled usvojenih mera i podatke o usaglašavanju, ISAC ocenjuje da Srbija dosledno nastavlja praksu neusaglašavanja kada su u pitanju deklaracije koje su povezane sa Rusijom i čak širi tematski obuhvat i na neke oblasti u kojima se u prethodnom periodu usaglašavala, poput Pridnjestrovlja.

 

Pritom, kako se dodaje, problematične su samo one deklaracije u vezi sa Rusijom i drugim ranije navedenim spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, među kojima su Kina, Kosovo i pitanja vezana za raspad SFRJ, dok se sa drugima bez problema usaglašava.

 

Autori su ocenili da su dva glavna spoljnopolitička cilja Srbije - evropske integracije i očuvanje suvereniteta nad Kosovom u priličnom neskladu pošto je za drugi prioritet Srbiji potrebna podrška Rusije koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN. Dakle, iako je to u neskladu sa okvirom poglavlja 31 o zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici, Srbija čuva, i u pojedinim segmentima i produbljuje, svoj odnos sa Moskvom.

 

Procenat neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU u 2017. godini, po oceni autora, nije iznenađenje već realativno očekivana posledica, ako se ima u vidu da je veliki broj deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila neposredno povezan sa nepriznavanjem Kosova, ili su posredno ili neposredno povezane sa Rusijom.

 

Izvesno je da Srbija daje prednost svojim spoljnopolitičkim ciljevima u vezi sa Kosovom i sprečavanjem njegovog daljeg priznanja, navodi se u analizi, ali i podseća da se prihvatanjem pregovaračkog okvira za poglavlje 35 Srbija obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom čiji bi krajnji rezultat trebalo da bude obavezujući pravni sporazum o tome.

 

Izvor: Beta

Foto: Shutterstock.com