Srbija radi potpunog usklađivanja sa regulativom EU u oblasti finansijskih usluga, obuhvaćenih poglavljem 9 u pregovorima sa EU, treba da izmeni zakone o tržištu kapitala i o investicionim fondovima i donese potpuno novi zakon o alternativnim investicionim fondovima, rekao je 14. marta v.d. pomoćnika ministra finansija Aleksandar Janjušević. Poglavlje 9 u pregovorima sa EU Srbija bi trebalo da otvori u junu.

 

Janjušević je na brifingu za medije "Na putu ka EU - Poglavlje 9" u organizaciji EU info centra i projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC II) rekao da će Zakon o tržištu kapitala biti izmenjen u delu o tržištu finansijskih instrumenata i zaštiti učesnika na finansijskom tržištu.

 

Istovemeno novi zakon o alternativnim investicionim fondovima, poput preduzetničkih i sličnih fondova kojih kod nas još nema, treba da obezbedi osnove za njihov rad, reguliše izdavanje dozvola, način poslovanja i slično.

 

Poglavlje 9 jedno je od tri, uz 13 o ribarstvu i 33 o fiansijskim i budžetskim odredbama, koja bi Srbija trebalo da otvori u pregovirma o članstvu u EU u junu.

 

To poglavlje se odnosi na banke, tržište kapitala, investicione fondove i infrastrukturu finansijskog sistema, odnosno na sektor koji je u današnje vreme sve više isprepleten, sve više međunarodni i sve više digitalizovan.

 

Ciljevi regulative u okviru poglavlja 9 su finansijska stabilnost, zaštita potrošača i stvaranje jedinstvenog evropskog finansijskog tržišta.

 

Srbija će usklađivanjem sa pravnom tekovinom EU u oblasti finansijskih usluga doprineti stabilnosti svog finansijskog sistema, poboljšanju položaja učesnika na tržištu i korisnika usluga, zaštiti potrošača, kao i raznovrsnijoj ponudi usluga na finansijskom tržištu.

 

Šefica sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Radica Nusdorfer istakla je na skupu da poglavlje 9 obuhvata kompleksna pitanja koja mnogo ne privlače političku i medijsku pažnju a koja za cilj imaju sigurnost i efikasnost finansijskog sistema na korist građana, privrednika, investitora.

 

Nusdorfer je istakla i da otvaranje poglavlja nije kraj rada, naročito kada je reč o transponovanju pravila EU u regulativu Srbije.

 

Ekspert projekta PLAC II Pjer Matek je govoreći o direktivi EU o tržištu finansijskih instrumenata MIFID II, koja je temelj regulative EU na tržištu kapitala, istakao da ta direktiva predstavlja nastavak odgovora na finansijsku krizu od pre nešto više od deset godina koja je otkrila brojne slabosti na tržištu kapitala.

 

U domenu zaštite potrošača, Direktiva MIFID II reguliše upravljanje prodajom i ciljano tržište, rad nezavisnih investicionih savetnika, usluge upravljanja portfeljom, strukturirane depozite, davanje informacija o finansijskim instrumentima, tzv. zapakovane proizvode.

 

Matek je rekao i da će u sklopu MIFID II tehnički najzahtevnije biti implementirati njenu prateću uredbu MIFIR a da će na "bankocentričnom" tržištu, kao što je finansijsko tržište Srbije, u suštini najveća promena biti upravljanje proizvodima.

 

Uredbom MIFIR predviđa se pravo ESMA, evropskog regulatora za hartije od vrednosti i tržište, da privremeno ili trajno zabrani marketing, distribuciju i prodaju nekih finansijskih instrumenata, kao i da zabrani određene prakse radi zaštite ulagača, integriteta, finansijskog tržišta, istakao je Matek.

 

Realizacijom obaveza iz poglavlja 9, naglasio je Matek, stvaraju se preduslovi za očuvanje stabilnosti, štite korisnici usluga i osigurava uspešna integracija Srbije u EU.

 

Šefica pregovaračke grupe za poglavlje 9 Tatjana Jovanić rekla je na skupu da na osnovu iskustva Hrvatske i posebno Crne Gore očekuje da EU formuliše 4-5 merila za zatvaranje poglavlja 9.

 

Prema njenom mišljenju, ta merila će se ticati ovlašćenja finansijskih konglomerata, nastavka  sprovođenja Bazela III, okvira za alternativne investicione fondove, kao i neko merilo iz oblasti osiguranja.

 

Jovanić je rekla i da će proces pristupanja EU značiti liberalizaciju celog fnansijskog sistema i da će se otvoriti prostor za razvoj nebankarskih finansijskih institucija, poput štednih zadruga i "kradufandinga" (Crowdfunding).

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta