Ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović je izjavila u Briselu da ne bi bilo pošteno da se Srbiji menjaju pravila tokom pregovora o prijemu u EU. Dodala je, međutim, da se Srbija može prilagoditi novoj metodologiji proširenja EU. Srbija je u Briselu otvorila još jedno poglavlje u pregovorima o članstvu sa EU.

Joksimović je posle otvaranja novog poglavlja ocenila da Srbija već sad pregovara po strogim uslovima kakve nije imala nijedna druga zemlja na putu ka članstvu u EU.

Komesar za proširenje Oliver Varheji je na konferenciji za štampu 10. decembra rekao da će Evropska komisija u januaru usaglasiti predloge članica Unije o preuređenju postupka i politike prijema.

Komesar je naglasio da, "ako time možemo uneti novu snagu i živost u pregovore Srbije o članstvu, i ako to Srbija prihvati, onda smatram da se to može usaglasiti".

On je ukazao u ovoj fazi pregovori Srbije o prijemu u EU nisu povezani s preuređenjem pravila i merila proširivanja.

Joksimović je rekla da "nemamo ništa protiv ako predlozi EU vode poboljšavanju kvaliteta procesa proširenja, ali zaista bi bilo čudno i ne do kraja pošteno da se menjaju pravila tokom pregovora".

Ona smatra da bi to "unelo dodatnu neizvesnost" i otvorilo pitanja o tome kako bi bio ocenjen dosadašnji tok pregovora Srbije i Crne Gore sa EU, ko bi to ocenjivao i po kojim merilima.

Pošto je rekla da je "Srbija jedina zemlja koja već pregovara po prilično strogoj metodologiji i teškim uslovima, kakve nisu imale druge zemlje", ministarka je rekla da smatra da u novoj metodologiji "teško da mogu da budu teži uslovi od onih po kojima Srbija već pregovara".

"Ali mi se ne žalimo, taj proces s pažnjom pratimo i svakako ćemo se adaptirati, mada mislim da ovo (promena pravila) ne može da bude primenjeno na zemlje koje već uveliko pregovaraju o članstvu", zaključila je Jadranka Joksimović.

Varheji je rekao da uz predlog Francuske, postoje predlozi i drugih članica EU o novoj metodologiji proširivanja, ponovio da se o tome raspravlja i da će Evropska komisija u januaru izneti svoje predloge, s najmanje četiri "ključna merila".

Varheji je naglasio da je "prvo merilo da se bude uverljiv, i to ubedljiv i za zemlje članice i institucije EU, ali i za partnere... ako želimo da imamo uspeha".

"Biti ubedljiviji znači da se unapred više zna šta će biti kako kad je reč o članicama Unije, tako i zemljama koje idu ka članstvu", kazao je komesar.

"To će biti predvidivo samo ako bude mnogo življe, brže. M moramo obezbediti i da, ako jedna strana učini ono što se od nje očekuje, da to uradi i druga strana", rekao je Varheji.

Kako je naveo, "četvrti element i merilo jeste političko vođstvo, političko rukovođenje koje mora upravljati celim procesom proširivanja i koje mora biti ojačano".

Prema izvorima Saveta ministara EU, Komisija bi trebalo da 20. januara obelodani svoje predloge o promeni metodologije proširenja, da bi potom o tome raspravljali šefovi diplomatija EU.

Evropska komisija, na traženje Saveta ministara EU, takođe u februaru treba da izradi prelazni izveštaj o napretku evropskih reformi, pre svega vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i suzbijanja korupcije u Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Konačno bi u martu lideri EU trebalo da zauzmu stav o tome da li će do susreta vođa EU i Zapadnog Balkana moći da se donese odluka o pokretanju pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom.

Evropski komesar je kazao da sve to ne može ugroziti Srbiju u pregovorima o prijemu u EU, da Srbija "neće čekati, i mi ćemo na tome poraditi", te "možemo nastaviti rad u pregovorima".

Komesar za proširenje je zaključio da, ako novom metodologijom "možemo uneti novu snagu i živost u pregovore Srbije o članstvu, i ako Srbija to prihvati, onda smatram da se to može usaglasiti, ukoliko taj postupak bude uverljiviji, življi, ali u ovoj fazi to nije povezano".

Otvoreno poglavlje 4

Srbija je na međuvladinoj konferenciji sa EU otvorila poglavlje 4 o slobodi kretanja kapitala, što je evropski komesar za proširenje ocenio kao važno za Srbiju i ceo region jer će to "Srbiju pogurati na putu ka članstvu u Uniji".

Varheji je ocenio da je "veoma  dobra vest da Srbija otvara novo poglavlje u pregovorima o članstvu" i rekao da je "uveren da proces proširenja napreduje i da je to znak da članice EU žele da nastave da delaju u prilog proširenju".

Varheji je istakao da je njegov cilj da do kraja petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije bar jedna zemlja Zapadnog Balkana bude spremna da uđe u članstvo Unije.

Titi Tupurainen, ministarka za evropske poslove Finske, predsedavajuće EU, je, na konferenciji za medije, istakla da je otvaranje 18. poglavlja u pregovorima sa Srbijom “snažan pozitivan signal celom regionu” i naglasila da je Evropska komisija upravo upoznala šefove diplomatija EU s inicijativom za jačanje procesa proširenja.

Ministarka Tipurainen je posebno podvukla da Srbija mora pokazati snažnu privrženost primeni vladavine zakona, a naglasila je i da je dijalog s Prištinom od bitne važnosti za napredak ka članstvu.

Varheji je ukazao da se u dijalogu Beograda i Prištine mora naći miroljubivo, prihvatljivo rešenje za dve strane i ceo region.

Srpska ministarka za evropske integracije je novinarima rekla da je otvaranje novog poglavlja važan događaj za Srbiju, iako u poslednje vreme atmosfera u EU nije bila naklonjena proširivanju.

Po rečima ministarke Joksimović, otvaranje poglavlja o slobodnom prometu kapitala svedoči da Srbija napreduje u reformama, uključujući i vladavinu prava gde je ostvaren napredak, iako bi reforme mogle biti i uspešnije.

Ona je podvukla da je slobodan promet kapitala od velike važnosti za pravnu sigurnost i život građana i privrede, kao i za dolazak investitora.

Ministarka Joksimović je istakla da je cilj Srbije da postigne održiv ekonomski model i demokratski razvoj koji će zemlji omogućiti da se uključi u članstvo Unije.

Komesar Varheji je istakao da je Srbija načinila bitan napredak u reformi slobode protoka kapitala, većoj bezbednosti finansiranja i sprečavanju pranja novca, što je preduslov za dolazak investicija.

Varheji je naglasio  da je cilj Komisije i EU da bržim sprovođenjem reformi i jačanjem ekonomije i Srbiju i region što pre približi članstvu u Uniji, istakavši da Komisija to želi da ubrza.

Na pitanje novinara albanskih medija kako Komisija i EU gledaju na ocene srpskih zvaničnika da je slučaj Račak bio lažan, a i da ima pokušaja osporavanja Srebrenice, ministarka Tupurainen je rekla da je bilo zločina, ali da se mora ići na pomirenje i da prošlost to ne sme ugroziti.

Varheji je predočio da je pomirenje jedan od uslova za proširivanje, da u tome ima napretka, a rekao je i da srpske vlasti tu u punoj meri sarađuju s EU.

Srpska ministarka Joksimović je posebno podvukla da Srbija potpuno sarađuje sa Haškim sudom, i to mnogo više nego drugi iz regiona, a ukazala je na činjenicu da su u zatvoru tog suda završili mnogi bivši najviši srpski zvaničnici.

Ona je predočila da Srbija nikad neće moći da prihvati neka tumačenja događaja iz prošlosti, kako ih predstavljaju neki drugi u regionu.

Izvor: Beta

Foto: Beta/European Commišion/Aurore Martignoni