The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.

 


Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.


 

Izdvajamo:

PŠEMISL

Rusija širi dezinformacije da potkopa podršku Poljaka izbeglicama. Šef policije Pšemisla, poljskog grada u koji izbeglice iz Ukrajine stižu vozom, rekao je za EURACTIV da na poljskim društvenim mrežama raste broj lažnih vesti u kojima se sugeriše da "migranti vrše zločine". On je nagovestio da Rusi pokušavaju da okrenu lokalno stnovništvo protiv ukrajinskih izbeglica, iako Poljaci zapravo pokazuju veliku solidarnost. Novinari su razgovarali i sa ukrajinskim građanima koji su pobegli od rata i koji takođe kažu da Rusi nastoje da naprave paniku lažnim vestima, poput onih o bebama koje gladuju u skloništima. Više

 

ZAPADNA EVROPA

PARIZ

Makron: Rat u Ukrajini označava promenu ere za Evropu. Rat u Ukrajini označava "promenu ere" za Evropu, koja sada mora da postane suverenija sila i da izgradi zajedničku odbranu, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron. U obraćanju naciji, Makron je rekao da iako su on i njegovi zapadni partneri proteklih nedelja tražili alternative oružanom konfliktu, ruski predsednik Vladimir Putin je taj koji je "sam" izabrao rat. "Deomkratija se dovodi u pitanje pred našim očima", rekao je Makron, dodajući da rat mora biti prilika da Evropa, koja je pokazala "izuzetno jedinstvo", postane "snaga mira". Više

///

BERLIN

Sankcije pogađaju dve trećine nemačkih preduzeća. Posledice sankcija koje je EU uvela Rusiji i kontramera Moskve osetilo je 64% nemačkih preduzeća, pokazuje najnovije istraživanje. Oko polovine preduzeća koja su rekla da su na neki način pogođena sanckijama veruje da to "neće naneti znatnu štetu" njihovom poslovanju, dok 5% veruje da je njihov opstanak ugrožen, rezultat je istraživanja kompanije Klepfel konsalting. Više

///

BEČ

Austrijska banka najteže pogodjena sankcijama. Rajfajzen banka (Raiffeisen Bank International-RBI) je, prema oceni stručnjaka, evropska banka koja će pretrpeti najveće gubitke od sankcija uvedenih Rusiji. Druga po veličini banka u Austriji će možda morati da se potpuno povuče iz Rusije, gde ostvaruje oko trećinu prihoda i gde je uložila znatna sredstva od pada Gvozdene zavese. Vrednost banke je već prepolovljena na berzi u protekle dve sedmice. Više na engleskom

(Oliver Noyan | EURACTIV.de)

///

LONDON

Britanska vlada posle kritika promenila stav o ukrajinskim izbeglicama. Britanski premijer Boris Džonson najavio je da Velika Britanija može da primi 200.000 ili više izbelgica iz Ukrajine. Vlada neće ukinuti vize, ali je proširila kriterijume za dolazak rođaka Ukrajinaca koji žive u toj zemlji. London je bio na meti kritika jer nije ponudio pomoć ukrajinskim izbeglicama kao zemlje EU. Više na engleskom

(Benjamin Fox | EURACTIV.com)

///

DABLIN

Izbeglice iz Ukrajine u Irskoj će imati isti status kao i građani EU. Irska će izbeglim Ukrajincima dodeliti poseban status i oni će u Irskoj moći da se žive i rade kao i građani drugih država EU, izjavio je ministar spoljnih poslova Sajmon Kovenej. Ministar je rekao da Irska posle napada Rusije na  Ukrajinu očekuje i do 20.000 izbeglica i pozvao Irce da pomognu u njihovom smeštaju. On je dodao da je Irska "jasno stavila do znanja da želi da podeli teret pomoći Ukrajincima u ovim teškim vremenima" i da će to uraditi "vrlo darežljivo". Više na engleskom

(Molly Killeen | EURACTIV.com)

 

SKANDINAVIJA I BALTIK

HELSINKI | STOKHOLM

Pristalice članstva u NATO dobile na zamahu u Finskoj i Švedskoj. Agresija Rusije na Ukrajinu donela je "vetar u leđa" onima koji su za članstvo u NATO u Finskoj i Švedskoj. U Finskoj je građanska inicijativa kojom se traži referendum o članstvu u NATO za četiri dana prikupila potrebnih 50.000 potpisa i ta inicijativa sada ide na dnevni red parlamenta. U Švedskoj je istraživanje obavljeno posle ruskog napada na Ukrajinu pokazalo da je 41% ispitanika za a 35% protiv članstva u NATO. Više na engleskom

(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)

///

VILNJUS

Ukrajinske izbeglice u Litvaniji mogu odmah na posao. Izbeglice iz Ukrajine koje su bežeći od ruske invazije stigle u Litvaniju mogu odmah da počnu da rade "ako budu želeli", rekla je ministarka za rad Monika Navickene. Ukrajinci sa biometrijskim pasošima, Šengen vizom ili privremenim boravištem "moći će odmah da se integrišu na tržište rada", rekla je mnistarka. Kako je dodala, o onima koji čekaju boravišnu dozvolu straraće se litvanska služba za zapošljavanja koja će ih o svemu infromisati. Više na engleskom

(Giedre Peseckyte | EURACTIV.com)


 

JUŽNA EVROPA

LISABON

Portuglaski energetski džin više ne kupuje ruske naftne proizvode. Kompanija Galp saopštila je da je prekinula kupovinu ruskih naftnih proizvoda i da žali zbog "akta agresije protiv Ukrajinaca". Pošto Galp nema nikakvo zajedničko preduzeće sa ruskim entitetima, kompanija je u procesu uklanjanja "direktne ili indirektne izloženosti naftnim proizvodima poreklom iz Rusije ili ruskih kompanija u postojećim ugovorima". U saopštenju se navodi i da se ruskom agresijom krše vrednosti koje Galp brani, poput slobode i ljudskih prava, i ističe da portugalska kompanija "neće doprinosti finansiranju rata". Više na engleskom

(Maria João Pereira | Lusa.pt)

///

VALETA

Malta prestaje sa 'prodajom' pasoša Rusima i Belorusima. Vlada Malte suspendovala je šemu "keš za pasoš" za ruske i beloruske građane pod pritiskom EU i civilnog društva koji strahuju da oligarski povezani sa Kremljom tako kupuju put do EU. Nakon ruskog napada na Ukrajinu, šest organizacija civilnog društva zatražilo je od Malte da prestane da prodaje pasoše bogatim Rusija koji su se "okoristili od Putinove korupcije". Nekoliko "novih" državljana Malte umešano je u korupciju, pronevere, pranje novca i izbegavanje poreza. Više na engleskom

(Alice Taylor | EURACTIV.com)

 

VIŠEGRADSKA GRUPA

BRATISLAVA

Ruski avion sa nuklearnim gorivom sleteo u Slovačku. Avion sa gorivom za dve slovačke nuklearne elektrane sleteo je u Slovačku iako je vazdušni prostor te zemlje zatvoren za ruske avione. Ministarstvo ekonomije je potvrdilo da je avion kompanije Volga Dnjepar prevozio nukelarno gorivo, objašnjavajući da postoje izuzeci od zabrane za nuklearno gorivo i humanitarnu pomoć. Avion je doleteo preko Belorusije i Poljske, koja je takodje zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione. Slovačka je potpuno zavisna od ruskog nukelarnog goriva. Više na engleskom

(Michal Hudec | EURACTIV.sk)

///

VARŠAVA

Poljski premijer traži da EU zabrani uvoz fosilnih goriva iz Rusije. Evropska komisija treba u potpunosti da zabrani uvoz fosilnih goriva iz Rusije, počevši od uglja, izjavio je poljski premijer Mateuš Moravjecki u razgovoru sa šefom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Moravjecki i Mišel su se sastali u istočnoj Poljskoj, blizu granice sa Ukrajinom kako bi razmotrili trenutnu vojnu i humanitarnu situaciju. Mišel je zahvalio poljskom narodu na gostoprimstvu koje je ukazao izbeglicama iz Ukrajine i dodao da je cilj njegove posete da pokaže solidarnost sa Ukrajincima i Poljacima. Više na engleskom

(Bartosz Sieniawski | EURACTIV.pl)

PRAG

Češka vlada proglasila vanredno stanje, očekuje veliki broj izbeglica. Vlada Češke Republike proglasila je vanredno stanje pošto očekuje dolazak velikog broja izbeglica. U Češku je od početka rata u Ukrajini već stiglo oko 30.000 izbeglica. Vanredno stanje će stupiti na snagu u petak, 4. marta, ali neće biti uvedene nikakve restriktivne mere. "Ovo nije vanredno stanje za građane Češke. Uvodimo vanredno stanje kako bismo se izborili sa dolaskom izbeglica", rekao je premijer Petr Fijala. Prema proceni miniatarstva unutrašnjih poslova, u Češku svakog dana stiže oko 5.000 izbeglica iz Ukrajine. Više na engleskom

(Aneta Zachová | EURACTIV.cz)

 

BALKAN

BUKUREŠT

Rumunija želi da poveća potrošnju za odbranu na 2,5% BDP. Predsednik Rumunije Klaus Joanis rekao je da trenutna bezbednosna situacija pokazuje da ta zemlja treba da pojača odbrambene kapacitete. Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Rumunija, prema njegovim rečima, treba da poveća potrošnju za odbranu na 2,5% BDP sa 2%. Joanis je takođe pozvao na brzo raspoređivanje nove borbene grupe NATO na teritoriji zemlje. Više na engleskom

(Bogdan Neagu | EURACTIV.ro)

///

LJUBLJANA

Janša uslovno osuđen zbog vređanja novinarki na Tviteru. Premijer Slovenije Janez Janša je na ponovljenom suđenju proglašen krivim zbog vređanja dve novinarke slovenačkog javnog servisa jer ih je u objavi na Tviteru optužio za medijsko prostituisanje. Presudom okružnog suda u Celju, koja nije konačna, Janša je dobio uslovnu kaznu od tri meseca zatvora. Sud je u presudi naveo da je tvit bio uvredljiv i izrekao maksimalnu kaznu za uvrede propisanu krivičnim zakonom Slovenije. Više

///

SOFIJA | ATINA

Počinju pregovori Bugarske i Grčke o zajedničkom nuklearnom projektu. Sofija je počela pregovore sa Atinom o izgradnji nuklearne elektrane na teritoriji Bugarske koju bi koristila Grčka na osnovu ugovora na 20 godina, saopštio je zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev. Bugarska ima dva ruska nuklearna reaktora, naručena i isporučena, koja stoja neiskorišćena već tri godine. Nova bugarska vlada signalizirala je da je spremna da gradi novi reaktor u postojećoj elektrani Kozloduju a nova vest znači da bi uz pomoć Grčke mogao da oživi projekat druge nuklearne elektrane kod Belena. Više na engleskom

(Krasen Nikolov | EURACTIV.bg)

///

SOFIJA

Bugari više ne vole Putina. Popularnost ruskog predsednika Vladimira Putina u Bugarskoj znatno je smanjena za samo četiri dana. Tradicionalno je Bugarska jedna od najviše proruskih zemalja u Evropi i od 2020. do 2022. između 55 i 58% Bugara pozitivno je mislilo o Putinu a sada to misli 32%. O ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je do nedavno bio potpuno nepoznat Bugarima, sada pozitivno mišljenje ima 40 a negativno 29% ispitanika. Više

///

TIRANA

Mogući problemi sa pšenicom i hlebom u Albaniji. Zbog sankcija Rusiji, cene pšenice u Albaniji će porasti a rezerve su već male, kažu u udruženju mlinske industrije. Albanija uvozi 47% godišnjih potreba za pšenicom sa ruskog tržišta i 3,3% iz Ukrajine, pokazuju podaci statističke službe te zemlje. Velikoprodavci trenutno na rezervama imaju dovoljno pšenice za 45 dana dok su vladine rezerve prazne. Više na engleskom

(Alice Taylor | exit.al)

 

 

***

Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor

Foto: EURACTIV - Sarantis Michalopoulos