The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.

 


Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.


 

Izdvajamo:

VILNJUS

Litvanski poslanici traže zabranu simbola Z. Litvanski poslanici predložili su da se Georgijevska lenta i znak Z kojim se obeležavaju vozila ruske vojske u Ukrajini, izjednače sa nacističkim i komunističkim simbolima. Deljenje ili isticanje crno-narandžaste Georgijevske lente ili simbola Z na skupovima ili drugim masovnim događajima bi, prema predlogu, bilo kažnjavano sa do 500 evra. Više

///

EU INSTITUCIJE

EK predložila paket pomoći evropskim farmerima. Evropska komisija predložila je paket vredan 500 miliona evra kao pomoć evropskim proizvođačima hrane koji trpe ekonomske posledice rata  u Ukrajini. Rat u Ukrajini već je izazvao globalno poskupljenje hrane, ali i troškova njene proizvodnje, delom i zato što oko 30% svetskog brašna dolazi i Rusije i Ukrajine. Još i pre nego što je krajem februara izbio rat u Ukrajini, znatno je porasla cena veštačkih đubriva, a u EU se strahuje da bi zbog globalnog poskupljenja energenata ta cena mogla dodatno da poraste i još više optereti poljoprivrednike. Više

 

ZAPADNA EVROPA

PARIZ

Krajnje desni predsednički kandidat Zemur obećao ministarstvo za proterivanje imigranata. Erik Zemur, kandidat krajnje desnice na francuskim predsedničkim izborima u aprilu, predložio je novu radikalnu meru - "ministarstvo za imigracije" čiji bi zadatak bio da proteruje "nepoželjne strance". Ocenjujući da je potrebna repatrijacija "ilegalnih imigranata, delinkvenata i stranih kriminalaca", novinar i publicista Zemur je obećao da će osnovati takvo ministarstvo. On je rekao da će, ukoliko bude izabran za predsednika u roku od pet godina iz Francuske proterati milion stranaca. Više na engleskom

(Davide Basso | EURACTIV.fr)

///

BERLIN

Nemačka obećava novac za novi Maršalov plan za obnovu Ukrajine .Nemačka će izdvojiti novac za međunarodni fond iz kojeg bi se finansirao novi dugoročni "Maršalov plan" za posleratnu obnovu Ukrajine, izjavio je nemački ministar finansija Kristijan Lindner na predstavljanju budžeta za 2022. godinu. "Naša solidarnost sa evropskim susedima je trajna i zato nam je potreban međunarodni Maršalov plan za Ukrajinu, rekao je ministar iz liberalne partije FDP, koja zajedno sa socijaldemokratama i partijom Zelenih čini vladajuću koaliciju. Originalni Maršalov plan, nazvan po nekadašnjem američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu, bio je plan obnove Evrope posle Drugog svetskog rata. Više na engleskom

(Julia Dahm | EURACTIV.de)

///

HAG

Holandski sud oslobodio dva Ukrajinca da bi se borili protiv Rusije. Sud u holandskom gradu Breda naložio je ranije puštanje na slobodu dva Ukrajinca da bi mogli da se bore protiv Rusije. Ukrajinci, starosti 27 i 29 godina, obojica iz Lucka na severozapadu Ukrajine, nalaze se već šest meseci u pritvoru zbog optužbi za krijumčarenje ljudi. Sud je odobrio njihovo puštanje, navodeći da je "posebna situacija i ozbiljne okolnosti" i da su dvojica optuženika "insistirala" da idu kući da se bore. Više

///

LONDON

Britanija ne dozvoljava tražiocima azila da rade. Britanski parlament odbio je plan da se tražiocima azila dozvoli da se zaposle ako duže od šest meseci čekaju na rešavanje njihovog zahteva. Više od 60 predstavnika vladajuće konzervativne stranke prošle nedelje je od vlade premijera Borisa Džonson tražilo da izmeni zakon o nacionalnosti i granicama, kako bi tražioci azila mogli da rade dok čekaju da ministarstvo unutrašnjih poslova odluči o njihovoj sudbini. Vlada je, međutim, odbila takav zahtev i uspela u parlamentu da pridobije većinu, pa je predlog u donjem domu odbačen sa 291 glasom protiv i 232 za. Više na engleskom

(Benjamin Fox | EURACTIV.com)

 

SKANDINAVIJA I BALTIK

STOKHOLM

Opozicioni lider kaže da Švedska mora u NATO. Švedska mora da se prijavi za članstvo u NATO jer "više nije neutralna", rekao je predsednik opozicione Stranke umerenih Ulf Kristerson. Pitanje da li Švedska treba da se prijavi za članstvo pravi veliki razdor između vladajućih socijaldemokrata i opozicije. Socijaldemokrate smatraju da bi članstvo u NATO ugrozilo neutralnu poziciju koju Švedska ima od Drugog svetskog rata a prema rečima Kristersona, taj pristup se više ne primenjuje. Više na engleskom

(Charles Szumski | EURACTIV.com)

///

TALIN

Rusi u Estoniji okreću leđa Putinu. Mnogi estonski državljani ruskog porekla koji su bili skloni ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, počeli su posle napada Rusije na Ukrajinu da preispituju svoja uverenja. U Estoniji, koja ima ukupno 1,3 miliona stanovnika, živi oko 322.700 etničkih Rusa, od kojih 90.000 ima i rusko državljanstvo. Oni su uglavnom bili veoma lojalni sadašnjim ruskim vlastima i oko 94% ih je glasalo za Putina. Više na engleskom

(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)

///

HELSINKI

Više Finaca spremno da se bori posle izbijanja rata u Ukrajini. Broj Finaca koji su spremni da brane svoju zemlju u slučaju napada povećao se posle napada Rusije na Ukrajinu, pokazuje istraživanje. Spremnost da se bore čak i ako je ishod neizvestan izrazilo je 75% ispitanika, što je 19% više nego u januaru. Više na engleskom

(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)

 

JUŽNA EVROPA

MADRID

Madrid najavio zaokret u politici prema Zapadnoj Sahari. Najavljeni dramatični zaokret u politici Španije prema njenoj bivšoj koloniji Zapadnoj Sahari izazvao je podele u španskoj vladi. Španija je najavila da će pristati na plan Maroka da Zapadnoj Sahari, čije je delove okupirao pre 47 godina, dodeli izvesnu autonomiju pod marokanskim suverenitetom, piše španska agencija EFE, medijski partner portala EURACTIV. Vlada u Madridu saopštila ja da će otvoriti "novu etapu" u odnosima sa Marokom, koji će počivati na "uzajamnom poštovanju, ispunjavanju ugovora, uzdržavanju od jednostranih poteza i stalnoj komunikaciji i transparentnosti". Više

///

RIM

Dragi za otvoreni dijalog da se Kina spreči da stane na stranu Rusije. Sa Pekingom mora da se vodi otvoreni dijalog da ne bi stao na stranu Rusije, rekao je italijanski premijer Mario Dragi u parlamentu. "Kina mora da učestvuje u mirovnim naporima" i mora da se uzdrži "od podrške Moskvi", rekao je Dragi i istakao hitnu potrebu da se nađe alternativa za gas. Premijer je rekao i da Italija želi da "prestanu neprijateljstva". Više na engleskom

(Simona Zechi | EURACTIV.it)

 

VIŠEGRADSKA GRUPA

VARŠAVA

Poljska desnica traži lakši pristup oružju. Poljska desnica predložila je pojednostavljenje pravila o posedovanju oružja i skraćenje procedure za podnošenje zaheva za dozvolu za oružje pošto je ruski napad na Ukrajinu oživeo debatu o strogim zakonima o posedovanju oružja. Poljska je trenutno najmanje naoružana zemlja u EU i Evropi sa samo 2,5 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika. Protivnici labavljanjenja zakona o posedovanju oružja kažu da bi to bilo neodgovorno i navode da broj izdatih dozvola godinama postojano raste. Više na engleskom

(Bartosz Sieniawski | EURACTIV.pl)

///

BUDIMPEŠTA

Cene zakupa rastu dok ukrajinske izbeglice traže domove. Cene zakupa stanova u Mađarskoj porasle su u februaru za 2% u odnosu na januar i za 16% u odnosu na februar 2021, pokazao je indeks zakupa KSH-ingatlan.com. Rast je delom rezultat povećane tražnje za račun ukrajinskih izbeglica. Trend se nastavio u martu a tražnja je posebno porasla u Budimpešti i okrugu koji se graniči sa Ukrajinom. Više na engleskom

(Vlagyiszlav Makszimov | EURACTIV.com with Telex)

 

BALKAN

BUKUREŠT

Venecijanska komisija kritikuje rumunska rešenja za suzbijanje korupcije u sudstvu. Rumunija je, ishitrenom odlukom da rasformira posebno odeljenje za istragu krivičnih dela u pravosuđu, onemogućila efikasnu istragu krivičnih dela, a posebno dela korupcije, koja su počinile sudije i tužioci, upozorila je Venecijanska komisija, savetodavno stručno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope. Rumunski parlament je usvojio specijalni zakon kojim se ukida takozvano posebno odeljenje, čiji je zadatak bio da istražuje slučajave u kojima se sudija i javni tužioci terete za različita krivična dela, a pre svega za korupciju. To odeljenje se, međutim, od kako je osnovano 2018. godine, našlo na meti kritike zbog slabih rezultata, a istovremeno je optuživano i da vrši pritisak na sudije i tužioce. Više

///

ZAGREB

Štiglic kaže da Hrvatska ne treba da žuri sa prelaskom na evro. Nobelovac Džozef Štiglic rekao je da Hrvatskoj treba malo više vremena pre prelaska na evro jer bi zbog tekuće geopolitičke krize nedostaci tog poteza mogli da budu veći od koristi. Američki ekonomista rekao je da argumenti govore u prilog tome da Hrvatska neko vreme sačeka sa ulaskom u zonu evra ali da je to stvar političke odluke. Hrvatska se sprema da 2023. zameni kunu evrom. Više na engleskom

(Željko Trkanjec | EURACTIV.hr)

///

TIRANA

Albanija bira predsednika u maju. Šef poslaničke grupe socijalista u albanskom parlamentu Taulant Balja kaže da će Albanija do kraja maja imati novog predsednika. "Proces treba da se završi do 24. maja", rekao je Balja. Kako se navodi, grupa od najmanje 20 poslanika može da predloži kandidata u parlamentu a za izbor predsednika potrebno je da kandidat u tajnom glasanju dobije tri petine glasova. Više na engleskom

(Barbara Halla | exit.al)

 

***

Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor