The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.

 


Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.


 

Izdvajamo:

Civilno društvo traži od EU da ne finansira projekte sa fosilnim gorivom na Zapadnom Balkanu. Evropska komisija treba da prestane da podržava i finansira projekte sa fosilnim gorivom na Zapadnom Balkanu i fokusira se na održivu energiju, navela je grupa organizacija civilnog društva iz regiona u pismu predsednici EK. Rešenje za Balkan nije više gasnih projekata ili alternativnih izvora, kao što je Azerbejdžan, već je to energetska efikasnost i održivost, navele su organizacije civilnog društva. Dalje se navodi da će EU, umesto finansiranja solarne energije, vetroenergije, eneregetske efikasnosti i drugih vrsta održive energije, uliti milijarde (evra) u fosilno gorivo, naročito gas. Više

 

ZAPADNA EVROPA

PARIZ

Francuska će dati više novca Međunarodnom krivičnom sudu. Francuska je najavila da će povećati svoj godišnji novčani doprinos Međunarodnom krivičnom sudu (ICJ) i mobilisati tehničke i ljudske kapacitete kako bi taj sud istražio masakr u Buči, kod Kijeva. Portparol vlade Gabrijel Atal potvrdio je 6. aprila, posle sastanka kabineta ministara, povećanje francuskog doprinosa ICJ u Hagu "u cilju istrage masakra u Buči". Jelisejska palata saopštila je da će, pored redovnih 13 miliona evra koje Francuska godišnje uplaćuje, ove godine sudu dati dodatnih 490.000 evra. Više na engleskom

(Davide Basso | EURACTIV.fr)

///

BERLIN

Berlin nacionalizovao Gaspromovu filijalu u Nemačkoj. Nemačka vlada je prenela upravljačka prava nad preduzećem Gasprom Germanija, nemačkom filijalom ruskog državnog  koncerna Gasprom, na jednu saveznu agenciju, kako bi sprečila likvidaciju preduzeća i sačuvala domaće tržište gasa. Zbog ekonomskog rata Rusije i Zapada, Gasprom je svoju nemačku podružnicu u kratkom vremenu preneo na nekoliko različiih preduzeća, a zatim je 1. aprila najavljena i hitna dobrovoljna likvidacija Gasprom Germanije. Više

///

BEČ

Austrijski kancelar najavio posetu Kijevu. Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je posle telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da će uskoro, u znak podrške Ukrajini, otputovati u Kijev. On je rekao da se sa Zelenskim dogovorio da otputuje u Kijev kako bi sam stekao sliku o situaciji na terenu. Uprkos šoku koji su u Evropskoj uniji izazvale slike masakra civila u naselju Buča, kod Kijeva, Nehamerov kabinet jedan je od onih koji su se najduže protivili uvođenju oštrijih sankcija Rusiji. Više na engleskom

(Nikolaus J. Kurmayer | EURACTIV.de)

///

LONDON

Britanija i Estonija domaćini novog programa NATO. Sedište programa NATO saveznika za razvoj nove vojne tehnologije biće u Velikoj Britaniji, u partnerstvu sa Estonijom. Taj program će "ubrzati, testirati, proceniti i validirati nove tehnologije koje će se baviti odbrambenim izazovima i doprineti odvraćanju", navodi se u zajedničkom saopštenju Britanije i Estonije. Očekuje se da Akcelerator odbrambenih inovacija (DIANA) počne da radi u julu. Više na engleskom

(Benjamin Fox | EURACTIV.com)

///

DABLIN

Irska testira šemu osnovnog prihoda za umetnike posle kovida. Vlada Irske usvojila je trogodišnji pilot projekat osnovnog prihoda za umetnike. Za projekat, koji treba da počne kasnije ovog meseca, nasumično je izabrano 2.000 umetnika i oni će nedeljno dobijati 325 evra. Cilj šeme je da se bavi problemom nesigurnih prihoda koji su rezultat periodičnog rada, uglavnom na projektima, što je kod umetnika često. Više na engleskom

(Molly Killeen | EURACTIV.com)

 

SKANDINAVIJA I BALTIK

STOKHOLM

Šveđani u EU najviše podržavaju povećanje vojnog budžeta. Šveđani su u Evropskoj uniji najskloniji povećanju izdataka za vojsku, pokazala je anketa koju je preneo švedski radio Ekot. Kada je reč o budžetu za odbranu, 78% Šveđana je za to da on bude povećan, dok na nivou EU taj postotak iznosi 52%. Anketa je, međutim, ujedno pokazala da su Šveđani manje od ostatka EU zabrinuti zbog eventualnih negativnih posledica rata u Ukrajini i da gaje relativno veliko poverenje u svoju vladu. Više na engleskom

(Charles Szumski | EURACTIV.com)

///

OSLO

Norveška i dalje sarađuje sa Rusijom na zaštiti granice. Saradnja Norveške i Rusije na zaštiti granice funkcioniše uprkos ratu u Ukrajini, što je pokazao nedavni sastanak predstavnika združenog glavnog štaba norveške vojske sa šefom direktorata za granice ruske Federalne službe bezbednosti. Kao članica NATO Norveška je još 2014. godine, posle ruske aneksije Krima, obustavila svaku vojnu saradnju sa Rusijom. Međutim, bilateralna saradnja i dalje postoji u nekim oblastima, kao što su obalna straža, zaštita zajedničke granice, spasilačke operacije, sprečavanje izlivanja nafte u more i upravljanje ribljim fondom. Više na engleskom

(Charles Szumski | EURACTIV.com)

JUŽNA EVROPA

RIM

Italija smanjila prognozu privrednog rasta zbog rata u Ukrajini. Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je da je rat u Ukrajini smanjio prognozu privrednog rasta, ali da će vlada učiniti šta god bude potrebno kako bi pomogla porodicama i podržala industriju. Ministar finansija Danijele Franko saopštio je 7. aprila, na sednici vlade na kojoj je usvojen godišnji finansijski izveštaj, da će zbog energetske krize i inflacije privredni rast umesto prognoziranih 4,7%, biti 3,1%. Ciljani budžetski deficit ostao je na 5,6%, dok će italijanski javni dug, najviši u evrozoni, ove godine dostići 14% BDP-a, a zatim 2023. ponovo padati. Više na engleskom

(Margherita Montanari | EURACTIV.it)

///

MADRID

Španski nacionalni balet primio šest mladih ukrajinskih balerina. Šest mladih ukrajinskih balerina, koje su zemlju morale da napuste zbog rata, nastaviće karijeru u španskoj Nacionalnoj plesnoj kompaniji (CND) iz Madrida, izvestio je medijski partner EURACTIVA, španska agencija EFE. Nakon što je njihovu karijeru u Ukrajinskoj nacionalnoj operi naglo prekinuo početak rata 24. februara, mlade balerine su uz pomoć čuvenih baletskih umetnika Anastasije i Denisa Matvijenka uspele da pobegnu iz opsednutog grada i primljene su u program mladih talenata madridskog CND. Pre rata, Ukrajinska nacionalna opera je imala baletsku trupu od 160 članova iz brojnih zemalja, među kojima i iz Slovenije, Poljske, Češke i Nemačke. Više na engleskom

(Fernando Heller | EuroEFE.EURACTIV.es)

 

VIŠEGRADSKA GRUPA

PRAG

Transanacionalne liste mogu da pomognu populistima, upozorava češki ekspert. Bivši uticajni češki evroposlanik smatra da na narednim izborima za Evropski parlament treba testirati transnacionalne izborne liste jer je sadašnji izborni model "hibrid", ali i upozorava na opasnost od osnaživanja populista. Evropski parlament trenutno razmatra kako da unapredi model za buduće izbore a prvi sledeći će biti 2024. Rešenje možda leži u tzv. transnacionalnim izbornim listama odnosno zajedničkim panevropskim kandidatima za sve države članice EU. Više

///

VARŠAVA

Fon der Lajen negira da će uoči njene posete Varšavi biti odobren plan Poljske za oporavak. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen negirala je glasine da će Komisija uoči njene posete Varšavi ovog vikenda odobriti poljski plan za oporavak, što bi otvorilo vrata Varšavi da dobije novac iz evropskog Fonda za oporavak. Poljski radio RMF FM preneo je da će Fon der Lajen tokom posete Varšavi, koja je planirana za 9. april, objaviti i da je Komisija odobrila plan Poljske, što je do sada odlagano zbog zabrinutosti oko stanja vladavine prava u Poljskoj. Više na engleskom  

(Aleksandra Krzysztoszek | EURACTIV.pl)

 

BALKAN

SOFIJA

U Bugarskoj sporiji rast zbog rata u Ukrajini. Ekonomski rast Bugarske u 2022. usporiće na 2,6% sa prethodno prognoziranih 4,8%, predviđa ministarstvo finansija te zemlje. U 2021. Bugarska je imala rast od 4,2% i najsiromašnija članica EU još se nije potpuno oporavila od pandemije. "Ruska invazija Ukrajine izmenila je bugarske ekonomske perspektive za 2022, ali i na srednji rok. Rat je doveo do skoka cena energije i osnovnih sirovina, što će negativno uticati na kupovnu moć domaćinstava", navodi se u analizi ministarstva. Više na engleskom

(Krassen Nikolov | EURACTIV.bg)

///

SARAJEVO | ZAGREB

Spor Dubrovnika i BiH oko gradnje aerodroma. Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković zatražio je od Saveta ministara BiH da zaustavi izgradnju aerodroma u Trebinju dok se ne proceni uticaj tog projekta na životnu sredinu na prostoru reke Omble. Franković se obratio nakon usvajanja memoranduma Saveta ministara BiH i vlade Srbije o budućoj saradnji na sprovođenju projekta aerodroma Trebinje. Predsedavajući Savetu Zoran Tegeltija rekao je da mu nije jasno zašto bi neko u Dubrovniku i Hrvatskoj bio protiv izgradnje dodajući da bi od aerodroma svi imali koristi. Više na engleskom

(Željko Trkanjec | EURACTIV.hr)

 

Foto: [EPA/ARMANDO BABANI]

 

***

Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor