The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.

 


Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.


 

Izdvajamo:

PRAG | NIKOZIJA

Češka kritkuje Kipar zbog skrivanja informacija o ruskim oligarsima. Češka služba za finansijske analize, koja ima moć da zamrzne imovinu ruskih oligarha, žali se da Kipar nerado daje informacije o vlasnicima kompanija, što znači da napori Češke da nađe i kazni ruske oligarhe uglavnom ostaju bez uspeha. Do 2021. Kipar je dozvoljavao potpuno tajno vlasništvo nad kompanijama jer nije postojao zvanični registar stvarnih vlasnika. Pored toga, stotine hiljada kompanija imaju sedište na Kipru zbog poreskih olakšica a tu je i politika "zlatnih viza". Više

///

EU INSTITUCIJE

Zvaničnik Evropske centralne banke upozorava da su kriptovalute kula od karata. Član odbora Evropske centralne banke Fabio Paneta kritikovao je kriptovalute zbog nedostatka transparentnosti i rizika koje one predstavljaju za finansijsku stabilnost. Paneta je u govoru na njujorškom Kolumbija univerzitetu, kriptovalute nazvao "špekulativnim kapitalom koji može da izazove ozbiljnu štetu društvu" i pozvao na brže i strože regulisanje te oblasti. Poredeći aktivnosti vezane za kriptovalute sa američkim divljim zapadom 19. veka, Panta je rekao da je u pitanju "digitalna zlatna groznica koja izmiče bilo kakvoj državnoj kontroli". Više na engleskom

(János Ammann | EURACTIV.com)

///

Šef agencije EU za kibernetičku bezbednost upozorava na nedovoljnu efikasnost i birokratiju. Šef glavne agencije EU za kibernetičku bezbednost upozorio je da je u toj agenciji mehanizam za prijavljivanje incidenata previše birokratski i da "ne funkcioniše". Juhan Lepasar je pozvao da se stvori prilagodljiviji sistem, sa dobrim zakonodavnim rešenjima i većom razmenom informacija sa zemljama članicama. Na okruglom stolu o kibernetičkoj bezbednosti, i drugi stručnjaci za tu oblast izrazili su zabrinutost zbog neefikasnosti mehanizma za prijavljivanje i reagovanje na kibernetičke pretnje. Zemlje EU ranije su upozorile na opasnost jačanja kibernetičkih napada Rusije na ključnu infrastrukturu u EU. Više na engleskom

(Laura Kabelka | EURACTIV Germany)

 

ZAPADNA EVROPA

PARIZ

Francuska levica podeljena po pitanju ujedinjenja oko Melanšona. Francuska levica je počela pregovore o ujedinjavanju uoči parlamentarnih izbora u junu, ali viši zvaničnici partija uključenih u pregovore imaju podeljene stavove o okupljanju iza lidera radikalne levice Žan-Lika Melanšona. Mogućnost zajedničkog nastupa na izborima razmatraju Melanšonova partija Nepokorena Francuska, Zeleni, socijalisti i komunisti. Nepokorena Francuska želi da levičarski savez predvodi njen lider, koji je u prvom krugu predsedničkih izbora bio treći, sa 22% osvojenih glasova, samo 1,2% manje od Marin Le Pen. Više

///

BERLIN

Rebalans nemačkog budžeta zbog posledica rata u Ukrajini. Vlada Nemačke dogovorila se o rebalansu budžeta i dodatnom zaduživanju od 39,2 milijarde evra kako bi se ublažile ekonomske posledice sankcija Rusiji i rata u Ukrajini. "Borimo se sa dve krize", rekao je ministar finansija Kristijan Lindner dodajući da je reč o pandemiji koja još nije gotova i ratu u Evropi. Kako je pojasnio, dodatni novac će pomoći finansiranje različitih troškova povezanih sa ratom i njegovim posledicama. Više na engleskom

(Julia Dahm | EURACTIV.de)

///

HAG

Holandija i dalje dobija ruski gas mada ga ne plaća u rubljama. Rusija i dalje isporučuje gas Holandiji, iako ta zemlja odbija da ga plaća u rubljama, jer državne kompanije u Holandiji imaju direktne ugovore sa Rusijom. U međuvremenu se Holandija priprema za slučaj da ruske isporuke gasa stanu i ta zemlja je samo 15% zavisna od ruskog gasa, piše NL Tajms. Holandija radi na štednji energije i fokusira se na uvoz tečnog prirodnog gasa. Više na engleskom

(Sofia Stuart Leeson | EURACTIV.com)

 

SKANDINAVIJA I BALTIK

HELSINKI

Eventualno članstvo Finske u NATO komplikuje status Olandskih ostrva. Najave mogućeg ulaska Finske u NATO nametnule su pitanje budućeg statusa demilitarizovanog Olandskog arhipelaga. Autonomni finski Olandski region, koji čini više od hiljadu ostrva, nalazi se na ulazu u Botnijski zaliv, u Baltičkom moru, između Finske i Švedske. Ostrva su stekla demilitarizovani i neutralni status još 1850. godine, posle rusko-finskog rata, a sporazumom iz 1940. tadašnji Sovjetski Savez je dobio pravo da kontroliše taj vojni status. Rusija i dalje ima konzulat u glavnom gradu Olandskih ostrva Marijehamnu. Više na engleskom

(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)

///

STOKHOLM

U Švedskoj utočište traži manje Ukrajinaca nego što se očekivalo. U Švedskoj je azili ili neki drugi vid međunarodne zaštite zatražilo manje ukrajinskih izbeglica nego što se očekivalo, a neki su se već i vratili u Ukrajinu, izjavio je švedski ministar za integraciju i migracije Anders Igman. "Takođe opada i broj ljudi koj beže u Evropu", rekao je Igman, dodajući da je na to uticalo i povlačenje ruskih snaga iz kijevske oblasti. On je precizirao da je od početka rata u Ukrajini u Švedskoj zaštitu zatražilo 34.400 Ukrajinaca. Više na engleskom

(Charles Szumski | EURACTIV.com)

 

JUŽNA EVROPA

RIM

Pokret pet zvezda protiv slanja oružja Ukrajini. Članica vladajuće italijanske koalicije, Pokret pet zvezda usprotivio se slanju novih isporuka oružja Ukrajini, i zatraži od vlade da o tome prvo obavesti parlament. Ministar odbrane Lorenco Gverini najavio je 26. aprila u bazi NATO u Ramštajnu, da vlada u Rimu priprema uredbu o slanju oružja Ukrajini, navodeći da je procedura već u toku. Međutim, bivši premijer i lider Pokreta pet zvezdica, Đuzepe Konte, rekao je da premijer Mario Dragi i ministar Gvereini treba da informišu parlament o oružju koju planiraju da pošalju u Ukrajini. Više na engleskom

(Margherita Montanari | EURACTIV.it)

///

ATINA

Atina se priprema da joj Rusija u maju obustavi isporuku gasa. Atina ne isključuje mogućnost da će joj Rusija, kao Poljskoj i Bugarskoj, obustaviti isporuku gasa 20. ili 21. maja, izjavio je portparol grčke vlade Đanis Ikonomu, dodajući da to ne bi bilo iznenađenje. Grčka 20. maja treba da plati ruskom Gaspromu za isporučeni gas, ali opozicioni mediji u Atini izveštavaju da vlada još nije razjasnila da li će račun platiti u ruskim rubljama. U međuvremenu, vrtoglavi rast cene energenata vladi stvara ozbiljne probleme, jer se Grci pogođeni krizom sve više muče da podmire troškove života. Više na engleskom

(Sarantis Michalopoulos | EURACTIV.com and EURACTIV.gr)

///

MADRID

Alžir preti da će obustaviti isporuku gasa Španiji. Najveći afrički izvoznik prirodnog gasa, Alžir, upozorio je da će raskinuti ugovor o isporuci gasa Španiji, ako Madrid alžirski gas bude dostavljao "trećim zemljama". Pretnja je usledila usred pojačanih tenzija između Alžira i Maroka. Alžir je u 2021. snabdeo Španiju sa više od 40% neophodnog gasa, i to preko gasovoda GME (Gas Magreb Evropa) koji prolazi i kroz Maroko. Međutim, Alžir je u novembru obustavio isporuku gasa Maroku. Španija je u februaru saopštila da će "garantovati energetsku bezbednost Maroka", tako što će mu omogućiti da dobija gas preko GME. Više na engleskom

(EURACTIV.com i AFP)


VIŠEGRADSKA GRUPA

PRAG

Češka želi mesto Rusije u Savetu UN za ljudska prava. Češka Republika želi da u Savetu UN za ljudska prava zauzme mesto koje je pripadalo Rusiji, potvrdilo je putem tvitera češko ministarstvo spoljnih poslova. Članstvo Rusije u tom telu suspendovao je početkom aprila zbog rata u Ukrajini i nakon što su otkriveni dokazi o široko rasprostranjenim ratnim zločinima. Ubrzo posle suspenzije, Rusija je saopštila da napušta to telo UN koje ima 47 članova. "Češka Rešpublika želi da zameni Rusiju u tom savetu, i upravo smo podneli kandidaturu. Promocija ljudskih prava je prioritet češke vlade", saopštilo je ministasrtvo u Pragu. Više na engleskom

(Aneta Zachová | EURACTIV.cz)

///

BUDIMPEŠTA

Orban menja ustav, ponovo. Vladajući Fides počeće četvrti mandat izmenom ustava radi proširenja definicije vanrednog stanja koje bi vlada proglasila u slučaju rata u susednoj zemlji. Orbanov šef kabineta Gergelji Guljaš rekao je da vlada veruje da bi rusko-ukrajinski rat mogao da traje mesecima, možda i godinama, i da to "zahteva vladu koja je sposobna da deluje". Zato vlada želi da izmeni ustav kako bi proširila definiciju vanrednog stanja da uključi humantarne katastrofe i ratove u susednim zemljama. Više na engleskom

(Vlagyiszlav Makszimov | EURACTIV.com with Telex)

///

VARŠAVA

Rajaner optužuje Poljsku da favorizuje domaće avio-prevoznike. Irski Rajaner žalio se Evropskoj komisiji optužujući Poljsku da nepošteno favorizuje poljski LOT sa ciljem da se ublaže posledice krize u poljskom avio-saobraćaju. Naime, poljska vlada je objavila uredbu gde se navode 32 prioritetna aerodroma u Evropi do kojih će se leteti i ako se tekući spor sa kontrolorima leta ne reši. Kriterijumi koje je usvojila vlada znače da će na te 32 rute leteti uglavnom LOT, što kritikuje Rajaner koji obavlja mnoge letove u i iz Poljske. Više na engleskom

(Bartosz Sieniawski | EURACTIV.pl)

 

BALKAN

LJUBLJANA

Golob počinje pregovore o koalicionoj vladi. Budući premijer Slovenije Robert Golob najavio je početak pregovora o koalicionoj vladi, posle ubedljive pobede njegovog Pokreta sloboda na parlamentarnim izborima. Golob je rekao da u sastavljanju vlade računa na saveznišvo sa Socijaldemokratama Tanje Fajon i Levicom Luke Meseca, koji su osvojili sedam i pet poslaničkih mesta. Izjavio je da mu je cilj da napravi vladu od ljudi koji su stručni i kvalitetni, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost. Više

///

SOFIJA | SKOPLJE

Varheji poziva Bugarsku da skine veto Skoplju. Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji rekao je da Bugarska do juna treba da skine veto na evrointegracije Severne Makedonije. Varheji je na jednoj međunarodnoj konferenciji obećao da će dolaziti u Sofiju koliko god puta da je potrebno kako bi se takva odluka donela do juna. "Nemamo vremena. Rat nam je pokazao koliko je važna evrointegracija", rekao je Varheji. Više na engleskom

(Krassen Nikolov | EURACTIV.bg)

///

TIRANA

Albanija povećala uvoz ruske pšenice od početka rata u Ukrajini. U martu je Albanija uvezla 10.000 tona pšenice iz Rusije, za 100% više nego u istom mesecu 2021, pokazuju zvanične statistike. Albanski uvoz ruske pšenice je u prvom kvartalu 2022. bio oko 20.000 tona, za 21% manji nego godinu dana ranije, ali je od početka rata u Ukrajini uvoz znatno porastao. Cena ruske pšenice takođe je osetno povećana, na 0,54 evra za kilogram sa 0,26 evra pre godinu dana. Više na engleskom

(Alice Taylor | EURACTIV with exit.al)

 

 

***

Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor