Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker saglasili su se u Beogradu da 2025. godina iz strategije EU za Zapadni Balkan nije obećanje, već ohrabrenje za zemlje kandidate. Junker je rekao da datum pristupanja Srbije Uniji ne zavisi od bloka već prvenstveno od Srbije i da 2025. nije obećanje, već "perspektiva i indikativni datum". Na konferenciji za novinare sa Vučićem on je rekao da su glavni izazovi za Srbiju vladavina prava i pravosuđe, kao i da je potreban pravno obavezujući sporazum s Prištinom.

 

Na sastanku sa Junkerom, premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je 27. februara da je Strategija o proširenju ohrabrujuća poruka za čitav Zapadni Balkan, jer dokazuje da je region ponovo u fokusu Unije. Brnabić je dodala da su izuzetno važni predstojeći samiti o Zapadnom Balkanu u Sofiji, pa u Londonu koji se održava u okviru Berlinskog procesa.

 

Posle susreta sa premijerkom Brnabić, šef EK je izjavio da su u narednom periodu ciljevi snažnija podrška ekonomskom razvoju i saradnji u regionu i pomoć za infrastrukturno povezivanje.

 

Nakon razgovora sa Vučićem, Junker je izjavio: "Srbija je već prešla impresivni deo puta", dodavši da mnogi nisu svesni u kojoj meri se Srbija pripremila za članstvo.

 

Vučić je izjavio da za Srbiju EU nije samo cilj već i proces, i ocenio da je 2025. godina u kojoj bi Srbija mogla da uđe u Uniju ako završi težak posao. Najteža prepreka na putu ka EU je pronalaženje pravno valjanog sporazuma s Prištinom, rekao je Vučić i dodao da je o tome imao veoma otvoren razgovor s Junkerom i komesarom za proširenje Johanesom Hanom.

 

Predsednik EK je dodao da je oduvek smatrao da Zapadni Balkan i Srbija moraju biti deo EU i da bez njih Unija nije kompletna, ali da blok ne može da uvozi bilateralne sporove.

 

"Ne možemo prihvatiti u EU zemlje koje nisu rešile svoje probleme, ne možemo da uvezemo bilateralne sporove. Važno je da se ti sporovi reše pre ulaska", rekao je Junker i dodao da Unija želi da zemljama Balkana pruži stabilnost, a ne da uveze nestabilnost.

 

Govoreći o odnosima sa Prištinom, Vučić je rekao da je "to je za nas najteže pitanje. To je pitanje za sve naše građane i pitanje za našu budućnost. On je dodao da je važno da se nađe kompromis s Albancima kojim bi i Beograd i Priština nešto izgubili, a ne da jedna strana dobije sve, a druga da izgubi.

 

"Ako to ne bude moguće živećemo u prošlosti", rekao je Vučić i dodao da bi voleo da se to izbegne. On je rekao da većina članica očekuje sporazum koji bi vodio ka tome da Priština postane članica UN i drugih međunarodnih organizacija, ali da pet zemalja EU i Srbija to ne žele.

 

"U Briselu su samo posrednici i hvala im na tom jer teško da bismo ikada seli da razgovaramo o tome", rekao je Vučić.

 

Govoreći o predstojećoj poseti Berlinu, gde će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Vučić je rekao da će od kancelarke tražiti podršku za postizanje kompromisa Beograda i Prištine.

 

Predsednik EK je rekao da EU želi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali da dve strane treba same odluče o karakteru pravno obavezujućeg sporazuma. "Nije na nama da kažem kakav će biti karakter tog sporazuma, na Beogradu i Prištini je da to odrede", rekao je Junker.

 

Odgovarajući na izjavu šefa srpske diplomatije da "Brisel traži od Srbije harikiri", Junker je rekao nije došao u Beograd da bi držao lekcije.

 

"Srbiji nisu potrebne lekcije... Nakon današnjeg razgovora sam miran o putu kojim Srbija ide", naveo je on.

 

Junker i komesar za proširenje Johanes Han su četvorodnevnu zapadnobalkansku turneju započeli posetom Skoplju i Tirani, a do 1. marta će još osim Beograda posetiti Podgoricu, Sarajevo i Prištinu. U glavnom gradu Bosne i Hercegovine će im se pridružiti i šefica diplomatije EU Frederika Mogerini.

 

Nakon toga, lideri EU će 1. marta biti u Sofiji gde će se susresti sa svim čelnicima Zapadnog Balkana i bugarskim premijerom Bojkom Borisovim, čija zemlja predsedava EU.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/Ap