Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 23. aprila da Srbija ne može sama da se približi EU i sprovede reforme, da su joj za to potrebni civilni sektor i privreda, i da je neophodna suštinska primena evropskih vrednosti, a ne samo ispunjavanje forme. Premijerka je kazala da je 2025. velika šansa za Srbiju i da će zemlja, ako samo formalno ispunjava uslove, biti bliža EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da će delegacija Venecijanske komisije, kojoj je Srbija prosledila nacrt ustavnih amandmana, u maju posetiti Beograd.

 

"Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. U našem evropskom putu ja duboko verujem ne sme da bude prečice", rekla je Brnabić na petoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Domu Narodne skupštine Srbije.

 

Ona je istakla da ne želi da Srbija stane u red država članica uz koje stoji znak pitanja da li je trebalo da postanu punopravne članice.

 

"Ja ne želim da se to Srbiji desi. Građani Srbije zaslužuju scenario u kome Srbija, uprkos jako teškoj prošlosti i mukotrpnoj tranziciji i uprkos tome što su na našem evropskom putu postavljena politička i statusna pitanja a ne suštinske reforme, može istinski da usvoji evropske vrednosti i životni standard", rekla je Brnabić.

 

Ona je kazala da je 2025. velika šansa za Srbiju, ali da će, ako samo formalno ispunjavamo uslove koji su pred Srbijom, dovesti zemlju na korak bliže EU, ali ne vrednosno i kvalitativno.

 

Premijerka je napomenula da su na putu ka EU važna tri stuba - ekonomski za koji je navela da je Srbija u to segmentu najdalje otišla, zatim javna uprava za čiju reformu postoje dobri osnovi i treći koji je veoma važan - vladavina prava.

 

"Vladavina prava je stub u kome imamo najviše izazova i gde će nam trebati najveća podrška. Moramo da obezbedimo brži i efikasniji pravosudni sistem i jednaku pravdu za sve građane Srbije", rekla je Brnabić.

 

Ona je kazala da je sloboda govora nešto što je "neupitna civilizacijska norma" i da je vlada odgovorna da u zemlji postoji atmosfera u kojoj se iznose različita mišljenja.

 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU koji je predstavljen 17. aprila fer, objektivan i izbalansiran, da daje smernice i preporuke za budućnost, te da EU želi Srbiju da ohrabri da ostane fokusirana na proces evropskih integracija.

 

"Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, moramo da iskoristimo trenutak. Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu", kazao je Fabrici.

 

On je rekao da je u izveštaju o napretku ka EU ključni element i ovog puta pravosudni sistem na koji je i u prošlosti stavljan akcenat i podsetio na izmene Ustava koje su upućene Venecijanskoj komisiji, te da su "jako blizu zatvaranja tih dela aktivnosti".

 

Fabrici je ukazao da nije postignut nikakav rezultat u odnosu na prethodni izveštaj Evropske komisije o slobodi izražavanja.

 

"Izveštaj ne sudi već daje smernice koje bi institucije i Vlada trebalo da preduzmu da unaprede ovu oblast", rekao je on.


Osvrćući se na dijalog Beograda i Prštine, Fabrici je kazao da bi morao da bude osnažen i ojačan kako bi se postigla normalizacija odnosa.

 

Eksperti Venecijanske komisije u maju u Beogradu

 

Eksperti Venecijanske komisije će u maju posetiti Srbiju i razgovarati s predstavnicima Ministarstva pravde i civilnog sektora o nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa koji je prosledila Srbija, izjavila je ministarka Nela Kuburović na sednici Nacionalnog konventa.

 

"Venecijanska komisija planira da tokom zasedanja u junu razmotri naše predloge i dostaviti mišljenje Srbiji, a eksperti Venecijanske komisije će tokom maja posetiti Beograd i imati prilike da razgovaraju ne samo sa predstavnicima Ministarstva pravde nego i civilnog sektora", rekla je ministarka.

 

Kuburović je podsetila da je objavljivanje prvog radnog teksta ustavnih amandmana izazvalo veliku polemiku, ali je dodala da "ostaje pri stanovištu da pojedini stavovi nisu bili dovoljno argumentovani".

 

"Za mnoge kritike i tvrdnje da nešto nije bilo dobro nismo dobili odgovor šta je to dobro i kako bi to trebalo da izgleda", rekla je ministarka.

 

Kuburović je rekla da je prvobitni tekst "pretrpeo ozbiljne promene", da je usvojen veliki broj primedbi strukvonih udruženja i civilnog sektora i da je dobijen "bolji, unapređen i sistematičniji tekst".

 

Prema rečima ministarke, uloga struke će biti znatno veća kada se budu donosili zakoni koji se tiču pravosuđa, pre svega Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Pravosudnoj akademiji i Zakon o javnom tužilaštvu.

 

"Ustav utvrđuje osnovna načela koja treba da se razrade kasnije zakonima. Nekoliko zakona treba uskoro da krene u proceduru, treba da osnujemo radne grupe i uskladimo ih sa amandmanima koje smo predložili i verujem da će tu i te kako doprinos struke biti znatno dominantniji nego kada je reč o samim ustavnim načelima jer, koliko god da je struka bitna njihovo mišljenje ne može biti presudno prilikom kreiranja ustavnih amandmana", izjavila je Kuburović.

 

Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić ocenio je da postoji nekslad između Akcionog plana za poglavlje 23 i nacrta ustavnih amandmana poslatih Venecijanskoj komisiji.

 

Dok se u Akcionom planu ističe cilj otklanjanja političkog uticaja na izbor javnih tužilaca i zamenika tužilaca, Ilić navodi da je predloženim amandmanima predviđeno da njih bira Narodna skuština prostom većinom.

 

Takođe se u Akcionom planu navodi da je potrebno da najmanje polovina članova Visokog saveta tužilaštva bude iz redova tužilaca, dok će prema amandmanima četiri od 11 članova tog tela birati tužioci.

 

Ilić je dodao i da se u Akcionom planu navodi da je ustavnim promenama potrebno "ukloniti svaku vrstu naknadne kontrole nad javnim tužiocima", a da je ustavnim amandmanima predviđeno da javni tužioci za svoj rad odgovaraju Skupštini.

 

Predsednik Vrhovnog kasacionong suda Dragomir Milojević je rekao da Srbija mora raditi na stvaranju autonomnih i obrazovnih sudija da bi imala nezavisno, nepristrasno, odgovorno sudstvo.

 

"Ne onoliko koliko budemo imali apstraktnih dokumenata političkog karaktera, nego koliko budeo imali obrazovanih, moralno autonomnih ličnosti na funkcijama sudije tačno toliko ćemo imati sudijske nezavisnosti", rekao je Milojević.

 

Predsednik skupštinskog odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović izjavio je da Srbija u pregovaračkom poglavlju 23 ima i dodatni uslov koji se odnosi na donošenje Akcionog plana za nacionalne manjine, napominjući da u svim pitanjima o nacionalnim manjinama treba prilaziti vrlo pažljivo.

 

Omerović je rekao da će susedi Srbije koji su u EU do poslednjeg trenutka i ulaska Srbije u EU koristiti sve mogućnosti da pojačaju pritiske za ostvarivanje prava njihovog naroda koji živi u Srbiji.

 

"Nacionalne manjine treba da budu mostovi koji povezuju narode i države, a postaju moneta za potkusurivanje", rekao je Omerović.

 

Šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen izjavila je da je Srbija usvojila mnogo zakona, ali da to sada treba transformisati u aktivnosti na terenu.

 

"Implementacija zakona i propisa o ljudskim pravima nije dosledna", ocenila je Hajrinen i dodala da primena zakona zahteva dovoljan broj zaposlenih u administraciji i nezavisnost institucija za ljudska prava.

 

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da je poglavlje 23 "u srcu interne modernizacije i demokratizacije društva" i da je od ključne važnosti za proces pristupanja Srbije EU, ali i da zahteva jako mnogo napora i vremena.

 

Srbija je, prema njegovom mišljenju, ostvrila određen napredak i donela neke zakone, ali "neke stvari i zakoni nedostaju".

 

Kada je u pitanju sloboda medija, Ditman je rekao da novinari imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji i da je važno da država i tužilaštvo osiguraju bezbednost novinara.

 

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta