Učesnici tribine "Nova Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane - ključne promene i njihove posledice" u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazali su 8. maja na novine, nedostatke i zabrinjavajuće delove ta dva dokumenta, kao i na činjenicu da on postavlja predsednika države tamo gde mu nije mesto.

 

Na skupu u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je moderirao docent Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, a na koji nisu došli predstavnici Ministarstva odbrane, ocenjeno je da je Strategija dokument trenutka a ne vizije.

 

"Predsednik Srbije do sada je ukazivao na neke probleme i pokretao njihovo rešavanje, a sada se predvidja da objedinjuje funkcionisanje celog odbrambenog sistema, što je do sada bila funkcija vlade", rekla je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić.

 

Po njenim rečima, novom Strategijom nacionalne bezbednosti jača uloga šefa države. Menja se i pozicija Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je koordinatorno telo, a po Strategiji "prelazi u upravljački deo sistema gde mu nije mesto".

 

Pejić je upozorila i da je u odnosu na aktuelnu Strategiju izbačen pasus koji navodi da svi ministri, kao i sve tri službe bezbednosti, daju Vladi izveštaj o stanju nacionalne bezbednosti. Dodala je da sada toga više nema i da to ništa ne može da kompenzuje.

 

Nju zabrinjava i to što su iz Strategije izostavljena načela profesionalnost, nepristrasnost i politička neutralnost.

 

Ceo sistem bezbednosti bi, kako je Pejić ocenila, trebalo da bude definisan i zakonima, kao što je to uradila i Hrvatska koja je u Strategiji najavila donošenje, a potom je i usvojila Zakon o sisitemu domovinske sigurnosti.

 

Direktor istraživanja Centra za medjunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ocenio je da je Strategija "dokument trenutka, a ne vizije", da "mapira trenutne aktivnosti, a ne i koherentnu viziju budućnosti".

 

Novaković smatra dva dokumenta "ne dišu zajedno", a ako se čita ceo tekst može se zaključiti da referenci na evrointegracije nema u odgovarajućoj meri, a neki delovi se čak mogu nazvati i evroskeptičnim.

 

Dokument bi trebalo da poziva na saradnju koja se u nekim segmentima i ne pominje, kao što su sajber-bezbednost, bezbednost na polju migranata i energetike.

 

Pejić je ukazala i na novi pojam u Strategiji: "totalna odbrana", za šta nema definicije.

 

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi kritikovala je što se u dokumentu pažnja posvećuje "zloupotrebi meteorologije", ali ne i vatrenog oružja.

 

Jakobi je ocenila da nije dovoljno što se u dokumentu pominje "subjektivna bezbednost gradjana", jer nisu navedene metode za njeno utvrdjivanje. Dodala je da je dobro što je pojam bezbednosti proširen s vojne i na ekonomsku, energetsku, socijalnu i eklološku bezbednost.

 

Na skupu je ocenjeno da strategijom dominira pitanje Kosova, dok novina ima u vezi s migrantskom krizom.

 

Rečeno je i da je akcenat stavljen na "vojnu neutralnost" koja, medjutim, nije dovoljno definisana.

 

Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Marko Savković je rekao da je u dokumentu izraženo strahovanje da bi Zapadni Balkan mogao da bude naseljen migrantima.

 

Asistent FPN Goran Tepšić ocenio je da je "zbunjujuća nekoherentnost šest nacionalnih interesa".

 

Dodao je da po dokumentu nezavisnost Kosova i pokušaj otcepljena i dalje predstavljaju osnovni rizik po bezbednost, što je "ponavljanje narativa kojem je istekao rok trajanja".

 

Na skupu je ukazano na pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i problema razgraničenja s bivšim jugoslovenskim republikama.

 

Strategija ne prepoznaje da u regionu imamo neuspele države i da one predstavljaju konstantni hronični problem po bezbednost, rekao je Tepšić.

 

"Stabilnost ne može da se gradi na osnovu ličnih odnosa nosilaca državnih funkcija, već se mora raditi na izgradnji država, a neke nisu ni blizu da ispune sve kriterijume državnosti", ocenio je on.

 

Predstavnica Centra za evroatlantske studije, Andja Petković ocenila je da se pažnja mora posvetiti vojnoj neutralnosti koja je uvedena 2007. jednom jedinom rečenicom, što nije dovoljno.

 

Dodala je da taj koncept nije održiv ako se to ne unese u druge važne dokumente, ali i da se u budžetu vojske opredele sredstva za tu namenu.

 

Izvor: Beta


Foto: Beta