Takozvani unutrašnji dijalog o kosovskom problemu koji je organizovan na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića završen je neformalno i bez naročitog odjeka u medijima. Forum za etničke odnose, koji je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo radio projekat "Monitoring i izveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu", u poslednjem, petom izveštaju je naveo da "ima argumenata da se zaključi da je došlo do urušavanja unutrašnjeg dijaloga".

 

"Kao da iza Inicijative nije bilo jasne strategije koja bi omogućila istinski dijalog i podstakla stvaranje društvenog konsenzusa po pitanju Kosova", navedeno je tokom prošlonedeljne prezentacije tog izveštaja. Osnivač i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da nije ostvaren osnovni cilj – što šire uključivanje aktera sa željom da se postigne konsenzus.

 

Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je tokom unutrašnjeg dijaloga bila zanemarena, a govorilo se više o potrebama nego o interesima. To je, prema oceni iz poslednjeg "Monitoringa i izveštavanja o unutrašnjem dijalogu o Kosovu" jedan od osnovnih uzroka koji je doveo do urušavanja dijaloga. "Moramo da pokušamo da se vratimo na ono što je bilo na dohvat ruke, a to je normalizacija", ocenjuje Janjić.

 

Od 16. januara 2018. godine, kada je ubijen vodeći opozicioni lider Srba na severu Kosova Oliver Ivanović, političko-bezbednosni okvir je postao nestabilan. Usledili su novi incidenti, a kriza je kulminirala 26. marta, hapšenjem šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, uz preteranu upotrebu sile. To je dodatno podstaklo zamiranje institucionalizovanog unutrašnjeg dijaloga, ocenjeno je u izveštaju Foruma za etničke odnose.

 

Otpori

 

Unutrašnji dijalog je pokazao da veliki broj institucija koje su učestvovale u tom procesu favorizuje takozvani "status quo", odnosno zamrznuti konflikt, što samo po sebi otežava nastavak pregovaračkog procesa. Jedan od najsnažnijih zagovornika takvog pristupa je Srpska pravoslavna crkva (SPC), koja je izdala i posebnu deklaraciju, insistirajući na stavu da Srbija u odnosu na Kosovo ne treba da pravi ustupke. Ovakav decidiran stav, doduše, delimično je u svojim javnim nastupima (po pravilu posle susreta sa Vučićem), ublažavao poglavar SPC patrijarh Irinej, ali opšti je utisak da se većina u crkvi protivi dijalogu i sporazumu Prištine i Beograda.

 

Predsednik Vučić je u odmakloj fazi dijaloga počeo javno da reaguje na takav pristup, naglašavajući da zamrznuti konflikt nikako ne može da bude rešenje za Srbiju, jer zemlja nema ni prostora ni resursa da čeka neko povoljnije vreme za rešavanje krize. On je u proteklih mesec dana dva puta javno osporio stav crkve, naglašavajući opredeljenost za nastavak pregovora o normalizaciji odnosa sa Prištinom i da crkva ne može da vodi politiku.

 

Sa Kosovom je povezana i prošlonedeljna javna razmena različitih mišljenja sa srpskim ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, inače članom vladajuće srpske koalicije. On je, naime, rekao da Srbija treba da promeni spoljnu politiku ukoliko je Briselu najvažnije rešavanje kosovskog problema, a Vučić da od promene spoljne politike neće biti ništa i da je Srbija "na evropskom putu".

 

Vulinova izjava bila je reakcija na izjavu šefa delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija da je rešenje kosovskog problema uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU). Vučić je rekao da u stavu Fabricija ne vidi ništa sporno i da se zna da je Kosovo ključna prepreka na evropskom putu.

 

"Nema straha da će doći do promena spoljne politike Srbije. Ko hoće da je promeni mora prvo da promeni mene i većinu u skupštini", rekao je on, stavivši do znanja da želi da do kraja ostane iza ranije zacrtane politike zasnovane na traganju za kompromisom. Takav pristup podržavaju Brisel i Vašington, što znači da se Vučić posredno odredio i u odnosu na takozvane spoljne faktore. U konkretnom slučaju to ima značaj jer Vulin slovi kao političar naklonjen Moskvi.

 

Ni većina predstavnika opozicije, naročito iz takozvanog "demokratskog bloka", nije suštinski učestvovala u zamišljenom dijalogu o Kosovu, uslovljavajući razgovore o ovoj temi, kako su isticali, normalizacijom odnosa na političkoj sceni i stvaranjem demokratskog ambijenta koji bi im omogućio da slobodno i bez posledica iznose svoje stavove.

 

Kampanja

 

Većina analitičara u Beogradu smatra da su oprečni stavovi sa crkvom, ali i sa Vulinom, uobičajena politička igra u kojoj vladajući blok šalje poruke u dva pravca – međunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti. Međunarodnoj zajednici Srpska napredna stranka (SNS) i Vučić žele da pokažu kako se, u nastojanju da normalizuju odnose sa Kosovom, suočavaju sa ozbiljnim otporima, dok domaćoj javnosti sugerišu da se i dalje lavovski bore za Kosovo kao sastavni deo Srbije, ali da moraju da popuštaju pod sve jačim pritiscima.

 

Glavna "adresa" su, zapravo, nacionalistički orijentisani birači koji čine većinu pristalica vladajućeg bloka i koji teško prihvataju ideju o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Vučić ne može politički da opstane bez njihove podrške, svestan je da ih je veoma teško ubediti da promene mišljenje, a istovremeno zna da će se Srbija, ako ne reši Kosovo, naći pred ogromnim ekonomskim i političkim problemima.

 

Praktično sve zemlje regiona su već članice NATO i EU, ili se pripremaju da to postanu. Ukoliko bi krenula drugim putem, Srbija bi mogla da se suoči sa nekim oblikom izolacije. Vučić je pre desetak dana u jednom intervjuu rekao da bi se, u slučaju da ne reši kosovsku krizu, suočio sa krizom koja bi ga uništila. Budući da više od 80% razmene sa svetom čini razmena sa EU i zemljama regiona, jasno je da bi se Srbija, u najmanju ruku, našla u ekonomskoj krizi čije posledice je teško sagledati i predvideti.

 

U završnoj analizi unutrašnjeg dijaloga Forum za etničke donose zaključuje da je interes Srbije puna normalizacija odnosa sa Prištinom, što vodi otklanjanju prepreka na putu ka Evropskoj uniji (EU), definisanje mera koje se tiču opšte bezbednosti i bezbednosti građana, zaštita ekonomskih interesa Srbije. Interesi Srba na Kosovu su uspostavljanje Zajednice srpskih opština, opstanak koz unapređenje životnog standarda, kolektivna i individualna prava, podrška jačanju kapaciteta za upravljanje procesom integracije.

 

 

Izvor: Beta

Foto: Medija centar