Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je 12. jula da je situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015, ali da je i dalje teška, jer migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu zaštitu. On je takođe ukazao da se migranti ne prijavljuju u centre za prihvat iz više razloga, uključujući nestručan i nehuman odnos.

 

"U Srbiji i dalje nemate sigurnost za one koji su izbeglice da će taj status i dobiti, da će ugroženi dobiti zaštitu sistema, da će biti zaštićeni od krijumčara i drugih koji žele da se okoriste", rekao je Đurović na skupu "Migranti na putu kroz Srbiju" u EU Info centru u Beogradu.

 

On je kazao da migranti i dalje svakodnevno dolaze u Srbiju iz koje bezuspešno pokušavaju da odu dalje ka nekoj od zemalja zapadne Evrope, jer bivaju vraćeni i gurani nazad iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Mađarske.

 

"Ljudi ulaze svakodnevno u Srbiju. Po informacijama sa terena, oni se vraćaju i guraju nazad iz Bosne, Mađarske i Hrvatske. Svi povratni putevi vode ljude u Srbiji. Ako se bosanska ruta zatvori, možemo očekivati snažniji priliv. Takođe, ljudi se ne prijavljuju u centre za prihvat iz mnogo razloga, među kojima su nestručan i nehuman odnos u centrima i informacije koje kruže među njima", rekao je Đurović i dodao da su procedure azila veoma spore i nefikasne.

 

Đurović je rekao da među migrantima kruže dezinformacije poput onih da ukoliko zatraže azil u Srbiji, onda neće imati mogućnost da to učine negde drugo ili da neće zauzeti svoje mesto na tzv. mađarskoj listi, koju je formirao Komesarijat za izbeglice i migracije kao listu ljudi na kojoj čekaju da uđu u Mađarsku.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/67214.flv

 

"To je jedan ad hoc pojam i koncept, koji nije predviđen našim propisima. Ljudi se tako informišu da ukoliko budu na takvoj listi ne treba da imaju regulisan položaj u Srbiji sa nadom da će doći do Mađarske... Dakle, kontradiktornost u praksi pored humanitarne pomoći EU, koja je velika i krucijalna", rekao je Đurović.

 

Đurović je kazao da nadležni ne znaju tačan broj ljudi u zemlji i da bi u budućnosti najbolje bilo da se postigne konsenzus na Balkanu, jer ljudi u Srbiju ulaze, ali teško iz nje izlaze, što je Ahilova peta zemlje.

 

"Najveći broj ljudi u kampovima i van kampova nema pravno regulisan status. I kada su u kampovima, oni su u tolerisano neregulisanom položaju od strane institucija sistema, što nekako nije moguće po našim propisima. Država treba da teži da uvede u sistem ljude, koji su na njenoj teritoriji", rekao je on.

 

Šef sektora operacija u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel rekao je da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata.

 

"Srbija je deo rešenja i tu je da sarađuje sa članicama EU u prevazilaženju problema izbeglica. Nedostaje solidarnost i Evropska komisija pokušava da sa svim državama članicama i onima koje to nisu razgovara o tome da se ona pokaže", rekao je Bizel.

 

Prema njegovim rečima, EU u Srbiji finansira osoblje koje radi u različitim prihvatnim centrima širom zemlje i plaća komunalne troškove.

 

"Posvećujemo posebnu pažnju najugroženijima, deci, ženama i starima, a deo novca ide i na kontrolu granica da se izgube nerelugarni prelasci. Organizovana politika migranata mora da se radi na legalan način", rekao je Bizel i ocenio da Srbija do sada imala izuzetno dobar i human odnos prema izbeglicama.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/67216.flv

 

Na skupu je prikazan i dokumentarni film "Nasilne granice" (Violent borders) koji opisuje nasilje koje su preživeli žene i deca tokom putovanja kroz zemlje Balkana od strane graničnih policija i krijumčara, kao i život u prihvatnim centrima.

 

Film je snimljen, pod pokroviteljstvom organizacije Amnesti internešenel (Amnesty international), u prihvatnim centrima u Srbiji tokom 2017.

 

Jedan od autora filma Đorđo Frušone rekao je da su snimajući film želeli da učine vidljivim decu i žene koje su pretrpeli nasilje.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta