Podrška građana Srbije članstvu u EU raste i ako bi sutra bio raspisan referendum o ulasku za bi glasalo 55% građana, 21% bi bio protiv dok po 12% ne bi glasalo ili ne zna šta bi odgovorilo, pokazalo je novo istraživanje Ministarstva za evropske integracije. Kao najvažniji događaj u procesu pristupanja EU u proteklih godinu dana svaki osmi građanin Srbije naveo je otvaranje novih poglavlja.

 

U prethodnom istraživanju iz decembra 2017. za ulazak u EU je bilo 52% ispitanika a protiv 24% dok je u junu te godine za bilo 49% a protiv 27%.

 

Najveća podrška ulasku u EU zabeležena je u novembru 2009. kada je za članstvo bilo 73% anketiranih, a najmanja u decembru 2012. i decembru 2015. kada je svega 41% ispitnih podržavalo ulazak u EU.

 

U saopštenju ministarstva se navodi da je podrška građana reformama, kao i prethodnih godina, veoma visoka.

 

Od ukupnog broja ispitanika 68% smatra da bi reforme, neophodne za ulazak Srbije u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

 

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 24% ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator Srbiji u poslednjih 16 godina, na drugom mestu se po percepciji građana nalazi Rusija sa 21%, na trećem Kina sa 17% i na četvrtom Japan sa 12%.

 

U odnosu na rezultate istraživanja od pre godinu i po dana, iz decembra 2016, broj onih koji kao najvećeg davaoca pomoći Srbiji vide EU je porastao za 3%, dok je broj onih koji su mislili da je reč o Rusiji smanjen za 4%, navodi se u saopštenju Ministarstva.

 

Navode se i zvanični podaci koji pokazuju da su od 2000. do kraja 2016. EU i njene članice sa 4,31 milijardom evra realizovanih bespovratnih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije - pojedinačno gledano Evropska komisija je donirala 2,96 milijardi, Nemačka 368,21 miliona, Švedska 232,11 miliona i Italija 187,72 miliona evra.

 

U saopštenju piše i da je istraživanje pokzalo da sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta.

 

Građani pojam EU povezuju sa boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima i to njih 21%, dok je u junu 2017. to činilo 10% ispitanika.

 

Najveći procenat građana, 58%, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

 

Borbu protiv korupcije (22%), reformu zdravstvenog sistema (16%) i reformu pravosuđa (12%) građani prepoznaju kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.

 

Sledeće po važnosti su im reforme u oblasti poljoprivrede (10%), zatim obrazovanja (9%), bolja zaštita ljudskih prava (8%) i zaštita životne sredine (5%).

 

Za najveći broj građana, 18%, članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (16%), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15%), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11%).

 

Kada je reč o brzini prostupanja EU, svaki četvrti ispitanik smatra da ulazak Srbije u EU najviše usporava politika stalnog uslovljavanja i ucena koju EU primenjuje prema našoj zemlji, pokazalo je istraživanje.

 

U pogledu budućnosti EU, 28% građana Srbije smatra da će se Unija u budućnosti raspasti a 24% smatra da će prevazići probleme ali da će se sve više zatvarati.

 

U istraživanju rađenom prema standardu Eurobarometra učestvovalo je 1.050 ispitanika starijih od 18 godina. Obavljeno je između 30. juna i 9. jula.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: MEI