Ministar finansija Siniša Mali rekao je 12. septembra da plan Vlade Srbije predviđa mere za jačanje rasta u privatnom sektoru, smanjenje sive ekonomije, završetak reforme javne uprave, državnih preduzeća i finansijskih institucija. On je na otvaranju petog ciklusa izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2019. do 2021. rekao da će se nastaviti reforma javnih finansija, poreske administracije i obrazovanja, da će se ulagati u infrastrukturu i jačati sistem upravljanja javnim investicijama.

 

Sve te mere biće, prema njegovim rečima, ugrađene u ERP, kao najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom.

 

"Cilj mera je usklađivanje ekonomskih politika u Srbiji i sa zemljama regiona i uključivanje u evropski semestar koordinacije ekonomskih politika o čemu će se razgovarati u okviru poglavlja 17", rekao je Mali.

 

On je dodao da očekuje skoro otvaranje pregovora Srbije sa EU o poglavlju 17 koje obuhvata ekonomsku i monetarnu politiku.

 

ERP, prema njegovim rečima, prikazuje makroekonomski i monetarni okvir u kome se realizuju strukturne reforme u Srbiji i obuhvata sve ključne ekonomske politike koje direktno ili indirektno utiču na građane Srbije.

 

Zato je, kako je rekao, neophodna posvećenost svih na realizaciji mera kako bi se povećala konkurentnost privrede i obezbedili uslovi za što brži rast i zapošljavanje.

 

"Vlada Srbije dogovorila je novi aražman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji obuhvata program strukturnih reformi, podržan instrumentom za koordinciju politika koji je potpuno usklađen sa ERP", rekao je Mali.

 

Prethodni aražman sa MMF omogućio je, kako je rekao, fiskalnu održivost, smanjenje javnog duga i unapređenje eksterne pozicije Srbije, što je doprinelo rastu privatnih investicija, ekonomije i zapošljavanja, pada nenaplativih kredita, smanjenja gubitaka javnih preduzeća i unapređenja   poslovnog ambijenta.

 

Reforme su, prema njegovim rečima, počele da donose rezultate, pa je zbog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2018. od 4,9% revidirana projekcija za ovu godinu sa 3,5 na 4,2%.

 

Mali je dodao da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2019. 11,9% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, a da je u prvoj polovini godine ukupan priliv stranih investicija iznosio 1,4 milijarde evra, što je 15,6% više nego u istom periodu 2017.

 

Za sedam meseci 2018. zaključno s ajulom zabeleženi su i dobri fiskalni rezultati pa je, prema njegovim rečima ostvaren suficit u budžetu 49,1 milijardu dinara.

 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da Srbija, kao i druge zemlje koje žele da se priključe EU, mora da ispuni ekonomske i političke kriterijume.

 

"ERP je alat da se zadovolje kriterijumi EU i tako poveća otpornost ekonomije i tržišta i poveća konkurentnost", rekao je Fabrici.

 

Istakao je da je Srbija dobila preporuke o smanjenju deficita u budžetu, manjem zaduživanju, završetku privatizacije, investiranju u energetiku, smanjenju troškova rada i donošenju novih mera za tržište rada.

 

"BDP je je porastao, budžet je u suficitu, dug je smanjen kao i loši krediti, a preduzeti su koraci u privatizaciji javnih preduzeća i to je pozitivno ocenjeno", rekao je Fabrici.

 

Dodao je da "Srbija mora da nastavi naporno da radi na reformama, unapredi implementaciju planova, a mere moraju biti dugoročne".

 

"EU je na strani Srbije i pomoći će preko pretpristupnih IPA fondova u finansiranju kako bi se izgradila otporna tržišna ekonomija i vladavina prava", rekao je Fabrici.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta