Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da u Srbiju uskoro dolazi komesar za migracije Dimitris Avramopulos i da pretpostavlja da će sa Srbijom potpisati statusni sporazum o evropskoj graničnoj službi Fronteks. Srpski zvaničnici negirali su, međutim, medijske navode da je sporazum o dolasku Fronteksa već postignut i naglasili da bi takav dokument, ako bi i bio potpisan, morao da bude ratifikovan u parlamentu.  Fabrici je 18. septembra novinarima u Beogradu rekao da Evropska unija s drugim zemaljama regionu ima potpisan takav sporazum na osnovu kojeg će EU saradjivati sa Srbijom po pitanju migracija.



Šef delegacije EU je dodao da će to biti sveobuhvatni sporazum o tome kako će Fronteks saradjivati s kolegama iz Srbije.

 

Na pitanje da li to znači da će Fronteks u Srbiji štititi granice EU od migranata, Fabrici je rekao da taj sporazum ne bi povezivao s takvim pričama i zamolio novinare da sačekaju da komesar objasni detalje sporazuma.

 

Načelnik Sektora za medjunarodnu saradnju MUP-a Zoran Lazarov demantovao je, međutim, medijske navode da su Srbija i EU već potpisale sporazum o rasporedjivanju pripadnika Fronteks na granicama Srbije.

 

Navodeći da postoji procedura po kojoj je neophodno da se ta vrsta sporazuma najpre parafira, a zatim potpiše, Lazarov je 18. septembra rekao da bi takav sporazum, ukoliko bi bio potpisan, po obaveznoj proceduri morao biti ratifikovan u Skupštini Srbije bez čega ne bi mogao stupiti na snagu.

 

"Neophodno je podsetiti i da ukoliko bi predstavnici Fronteksa bili postavljeni na našim granicama, njihova uloga sastojala bi se u zaštiti državnih granica od migranata, isključivo u saradnji sa srpskom policijom", naveo je Lazarov, a preneo MUP.

 

Lazarov je podsetio da je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović "više puta jasno rekao da Srbija neće biti bilo kakva zona za smeštanje migranata i da je to jasan stav Srbije".

 

I premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala je novinare da ne šire tračeve i rekla da nikada nije bilo reči o otvaranju centara za migrante i dolasku pripadnika Fronteksa u Srbiju da čuvaju granice EU.

 

"Molim vas da ne širimo glasine da će u Srbiji da budu neki centri za migrante, pa će onda Fronteks... Ne. Ne govori se i nikada se nije govorilo o tome. Nemojte da se igramo takvim stvarima", rekla je Brnabićeva, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa dolaskom Fronteksa u Srbiju i navodnim centrima za migrante.

 

Brnabićeva je rekla da je Srbija u specifičnoj situaciji jer migranti u nju dolaze iz zemalja EU kako bi išli dalje u druge zemlje EU, i da se zato u njoj ne štite spoljne granice Unije.

 

Premijerka je dodala da je saradnja s Fronteksom najbolja praksa saradnje Srbije sa EU.

 

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da ministarstvo unutrašnjih poslova već neko vreme pregovara o sporazumu koji će se ticati Fronteksa.

 

Joksimović je rekla da Srbija saradjuje s Fronteksom kad je reč o bezviznom režimu koje Srbija ima sa zemljama s kojima EU nema takav režim, i dodala da Srbija i Fronteks imaju zajednički tim na aerodromu u Beogradu.

 

Dojče vele (Deutsche Welle - DW) na srpskom jeziku preneo je ranije da Evropska unija namerava da u okviru svoje migracione politike značajno ojača službu za zaštitu spoljnih granica Fronteks i da je angažuje i na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.

 

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izneo je plan da se broj pripadnika Fronteksa do 2020. godine poveća sa sadašnjih 1.500 na 10.000, a DW je preneo i izjavu evropskog komesara za izbeglice Dimitrisa Avramopulosa, da je već postignut sporazum sa Srbijom, Makedonijom i Albanijom da pripadnici Fronteksa pomognu njihovim graničnim policijama.

 

Austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl rekao je 13. septembra u Beču da se sa državama Zapadnog Balkana vode razgovori i o formiranju centara za odbijene azilante, ali nije želeo da kaže o kojim je zemljama reč, dodajući da su razgovori "diskretni kako ne bi bili torpedovani sa svih strana".

 

Ideju izgradnje takvih centara, koju su predložile Austrija i Danska, odbile su do sada vlade Crne Gore, BiH, Albanije i Makedonije. Danska vlada sugerisala je da bi centri u kojima bi odbijeni azilanti boravili do konačne repatrijacije, mogli da budu izgradjeni na nekom "ne tako privlačnom mestu" izvan EU.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta