Civilno društvo i vlasti na Zapadnom Balkanu treba da vode konstruktivan dijalog o reformi javne uprave na korist građana i sa ciljem održivosti reformi i pošto kandidati iz regiona postanu članice EU, poručili su 25. septembra učesnici regionalne konferencije "Građani na prvom mestu: Zahtevi civilnog društva za bolju upravu na Zapadnom Balkanu".

 

Dvodnevna konferencija u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) predstavlja završnicu regionalnog projekta WeBER koji je u protekle tri godine realizovala mreža od šest istraživačkih organizacija Zapadnog Balkana "Misli za Evropu mreža" (TEN).

 

Kroz taj projekat, prema rečima programske direktorke CEP i projekte menadžerke WeBER Milene Lazarević, civilno društvo je pokazalo da nije eksterna pretnja za državnu upravu već da može da bude konstruktivan partner.

 

"Smatramo da je neophodno da ministri, političari, država, čuju ove poruke jer se ukazuje na stvari zbog kojih, ukoliko se ne poprave, možemo imati ozbiljne probleme, ne samo u funkcionisanju kao države članice EU, nego će građani kazniti te iste političare ako ne budu ogdovorniji i ako ne budu bolje izveštavali", istakla je Lazarević.

 

Ona je rekla i da je jedna od najznačajnijih poruka skupa da EU neće više brojati zakone i strategije kada bude ocenjivala naš uspeh ili neuspeh u reformama, jer je jasno da sve zavisi od toga kako se propisi primenjuju, dok je u oblasti reforme javne uprave važno kako se usluge pružaju građanima, koliko je država transparentna, koliko uključuje javnost u donošenje odluka.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/68595.flv

 

"S druge strane, članstvo u EU ne obezbeđuje da će država funkcionisati savršeno i zato civilno društvo treba da bude pokretačka snaga za nastavak reformi i nakon što uđemo u EU", rekla je Lazarević.

 

Ona je takođe ukazala na pođednako značjnu ulogu kvalitetnog izveštavanja medija na temu javne uprave, na bazi analiza i činjenica.

 

Direktorka za strategiju i Tursku u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR) Mirjam Feran (Myriam Ferran) istakla je da je proces pristupanja EU odluka i društva, a ne samo vlade, i da građani treba da budu u centru pažnje.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/68596.flv

 

Ocenjujući značaj civilnog društva za reformu javne uprave kao fundamentalan, Feran je rekla da Evropska komisija želi da poboljša interakciju između vlasti i civilnog društva, da podrži dijalog.

 

Kako je navela, EK finansijski podržava organizacije civilnog društva (OCD), ali i tehnički, kroz tvining projekte, i EU ima fond od 200 miliona evra za te organizacije.

 

"Tražimo da sve OCD uspostave politiku dijaloga i pratimo reformu javne uprave ali insistiramo na tom dijalogu", kazala je Feran.

 

"Projekat WeBER gradi most i poverenje između OCD koje predstavljaju građane zemalja Zapadnog Balkana i vlada u cilju boljih usluga za građane, boje upotrebe novca poreskih obveznika i boljeg kvaliteta svakodnevnog života", istakla je Feran za Betu i Euraktiv.

 

Istovremeno se bivši slovenački ministar državne uprave i član savetodavnog saveta projekte WeBER Gregor Virant složio sa nekim mišljenjima da je EU sve zahtevnija kada je u pitanju reforma javne uprave u procesu pristupanja.

 

Prema njegovim rečima, u Sloveniji je prava reforma javne prave nastupila tek pošto je ta zemlja 2004. ušla u EU.

 

On je takođe rekao da "možda nije dobra poruka što ministar (državne uprave Srbije Branko Ružić čije je učešće bilo najavljeno) nije tu" i istakao da poruku sa skupa treba da čuju nadležni ministri u regionu i da daju povratno mišljenje.

 

Projekat WeBER finansirala je EU a sufinansirala Ambasada Holandije.

 

PAR Monitor

Na konferenciji je predstavljen i Prvi regionalni izveštaj o reformi javne uprave - PAR Monitor, u kome je ocenjen napredak svake zemlje na osnovu međusobno uporedivih kriterijuma.

 

"Ocenjivanje uspeha svake zemlje pokazalo se kao dobar instrument za uporedno merenje njihovog napretka, a međusobno 'takmičenje' između država stvorilo je pozitivan pritisak i motivisalo zemlje da budu što bolje", istakla je Lazarević.

 

Mirjam Feran je ocenila da su rezultati istraživanja zanimljivi, s obzirom na pozitivne i negativne primere, istučući da "na osnovu dobrih primera iz istraživanja može da se napravi dobra praksa".

 

Izveštaj je pokazao da samo 10% civilnog društva u regionu smatra da ih relevantne institucije konsultuju u ranim fazama (pre nego što se donese nacrt) izrade zakona ili javnih politika.


U Srbiji, prema izveštaju, samo 9% civilnog društva smatra da nadležna ministarstva prihvataju njihove komentare dok je na Kosovu to čak 41% organizacija.

 

Istovremeno gotovo polovina civilnog društva u Srbiji smatra da proces donošenja odluka vlade Srbije nije transparentan.

 

Kada je reč o građanima, njih 83% sa Zapadnog Balkana vidi napredak u pojednostavljenju administrativnih procedura u prethodne dve godine.

 

Takođe je manje od polovine svesno da postoje elektronske usluge, pri čemu je taj procenat najveći u Makedoniji (53%) a najmanji u BiH (19%). Međutim, od onih koji su obavešteni, samo 26% zaista i koristi te usluge a samo 35% uvek dobije uslugu koju je tražilo.

 

Na nedovoljno korišćenje elektronskih usluga državne uprave od strane građana ukazala je i Danijela Nedeljković-Vukčević iz Ministarstva državne uprave Crne Gore koja je na skupu rekla da je u toj zemlji porastao broj elektronskih usluga, ali da ih građani ne koriste mnogo.

 

U okviru Monitora su ispitani i stavovi državnih službenika u regionu o zapošljavanju i trećina ispitanih se slaže da se državni službenici zapošljavaju na osnovu kvalifikacija i veština a isti procenat se sa tim ne slaže.

 

Istovremeno gotovo svaki drugi drlužbenik u Srbiji i regionu smatra da je za posao u državnoj službi potrebna veza.

 

Takođe petina anketiranih misli da se državni službenici na položaju otpuštaju zbog političkih motiva a taj procenat je najmanji u BiH (6%).

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto/Video: Beta