Za EU su povoljan ishod referenduma u Makedoniji i nastavak dijaloga o sporazumu Beograd-Priština spoljnopolitički prioriteti i visoka predstavnica EU Federika Mogerini ulaže napore da se dijalog očuva, iako zasad nema naznaka kad bi mogao biti obnovljen, rekli su agenciji Beta dobro obavešteni izvori u Savetu ministara EU i Evropskom savetu. Oni su naglasili da je Mogerini i na sastanku u UN s visokim zvaničnicima sa Zapadnog Balkana predočila da su ključ za stabilnost regiona saradnja i nastavak dijaloga Beograd-Priština.

 

Ako bi Beograd i Priština prestali da rade na kompromisnom rešenju, celokupna regionalna situacija bi se samo pogoršala, a EU svakako želi da region politički, ekonomski i bezbednosno stabilizuje i učvrsti ga na putu ka članstvu u Uniji.

 

Stav EU bi se mogao svesti na ono što je poručio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, a to je da se dve strane dogovore, da to ne ugrozi regionalnu stabilnost, da bude u skladu s međunarodnim pravom, kao i da to podrži EU i odobri Savet bezbednosti UN, s tim što se svakako ima na umu i stav Vašingtona da i SAD to podržavaju i da će razmotriti dogovor.

 

Mnogi u EU primećuju i da dosad nije bilo opipljivih predloga ili celovitijih "nacrta" za sporazum Beograd-Priština, već samo načelnih zamisli koje zasad nisu izašle u javnost.

 

Jasno je da zasad u dijalogu ne može da se očekuje neki veći "proboj, zaokret", a ocena institucija i vlada EU je da postoji velika neizvesnost u vezi s njegovim nastavkom.

 

Kako je rečeno, naročito su prema dijalogu velike razlike i razmimoilaženja među političkim snagama kosovskih Albanaca.

 

Premijer Ramuš Haradinaj i još neki ključni nosioci vlasti u Prištini, kao i opoziciona stranka Samoopredeljenje, protiv su sporazuma s Beogradom, uključujući predlog za "razgraničenje", što je shvaćeno i kao promena granica, a veliki su otpori prema stvaranju Zajednice srpskih opština (ZSO), iako je taj dogovor u sklopu Sporazuma iz Brisela podržao i parlament u Prištini.

 

To, misle krugovi EU, podržava predsednik Hašim Tači, ali je njegov pregovarački položaj ozbiljno doveden u pitanje i jer nije dobio podršku u kosovskoj skupštini.

 

Izjave Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem "razgraničenju" su u EU protumačili i kao "prepravke granica-teritorija", uz pitanja da li to znači i "razmenu stanovništva".

 

Ali, kažu izvori u EU, "razgraničenje" je ipak i dalje nedovoljno jasan pojam - šta sve može podrazumevati, te zato najveći otpor dolazi od Nemačke koja tumači da je namera da se menjaju granice.

 

Jer Vučić je mahom govorio o "razgraničenju između Srba i Albanaca", a Tači o "prepravkama granica", uz otvaranje pitanja i oko oblasti na području Preševa u Srbiji.

 

Ima i drugih članica EU, rečeno je, koje su podozrive prema prekrajanju granice zbog mogućnosti da to posluži kao obrazac za slične promene drugde na Balkanu.

 

Pred nedeljni referendum u Makedoniji ima opaski da bi njegov povoljan ishod otvorio pregovore te zemlje o članstvu s EU i predstavljao krupan korak ka članstvu u NATO, što snažno podržavaju i političke snage albanskih žitelja Makedonije, te padaju u vodu rizici od stvaranja "Velike Albanije", delom i zato jer je Crna Gora koja takođe ima albanskog življa već u NATO.

 

Kada je reč o BiH, nemačka kancelarka Angela Merkel je prilikom nedavnog susreta s čelnicima Bosne i Hercegovine stavila do znanja da je protiv menjanja granica, a i sam predsednik Vučić je ponovio da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i celovitosti BiH.

 

Zvaničnici u Briselu takođe kažu da je nedavna Vučićeva izjava na severu Kosova da je "Milošević bio veliki državnik i imao dobre namere", izazvala veliki nemir među kosovskim Albancima, a među mnogim članicama EU veliku nedoumicu "šta to uopšte znači" i to je vrlo nepovoljno ocenjeno, iako je Vučić naknadno objašnjavao da je želeo da naglasi "diskontinuitet s Miloševićevom politikom".

 

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: EK