Srbija je na 65. mestu u svetu prema globalnom indeksu konkurentnosti (GCI) za 2018. koji objavljuje Svetski ekonomski forum (WEF), objavljeno je 17. oktobra. Najkonkurentnija svetska ekonomija su SAD, najmanje konkurentna Čad a Nemačka je najbolje plasirana evropska ekonomija. WEF je u novom izveštaju ukazao na nove izazove za konkurentnost u uslovima četvrte industrijske revolucije u svetu.

 

U konkurenciji je bilo 140 zemalja, a Srbija je dobila ocenu 60,9 i za pet mesta je poboljšala poziciju u odnosu na 2017. godinu.

 

Srbija je ostvarila poboljšanje i napredak skoro u svim stubovima konkurentnosti, a poboljšanju naše pozicije najviše su doprineli: makroekonomska stabilnost, obrazovanje i veštine, tržište proizvoda i finansijski sistem.

 

Jedino pogoršanje faktora konkurentnosti zabeleženo je u delu koji prati razvijenost i kvalitet institucija.

 

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je za Srbiju važno to što je napredovala pet mesta na indeksu koji je veoma važan za konkurentnost i atraktivnost Srbije za potencijalne investitore.

 

"Ono što me još više ohrabruje je što imamo veći rast u odnosu na sve zemlje u regionu i kad posmatrate sve zemlje koje su u ovom indeksu, njih 140, imamo rast iznad proseka. To dokazuje da smo na pravom putu reformi našeg sistema i da iz godine u godinu povećavamo kvalitet života i životni standard građana Srbije", rekao je Mali.

 

On je istakao i da ga kao ministra finansija najviše raduje to što je Srbija dobila najvišu ocenu za makroekonomsku stabilnost i dodao da je Vlada mnogo na tome radila prethodnih godina.

 

Naveo je da je u prvih šest meseci rast BDP bio 4,9%, što se preslikava i na stopu nezaposlenosti koja je smanjenja na ispod 12%.

 

On je naglasio da je u budžetu za 2019. godinu opredeljeno preko 200 milijardi dinara za kapitalne investicije, što je 25 milijardi više nego 2018. godine.

 

Najavio je i da će u 2018. biti milijardu evra izvoza od IT industrije i dodao da će do kraja godine Vlada izaći sa poreskim podsticajima za rast i razvoj tog sektora.

 

Izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera Jelena Bulatović izjavila je da se, gledajući iz ugla privrede, dešavaju pozitivni pomaci, da se administracija pokrenula, da je uvođenje e-uprave dovelo do pomaka u smanjenju državne birokratije.

 

"Ima puno prostora za unapređenje konkurentnosti Srbije, od doslednog sprovođenja reformi do fokusa ulaganja u tehnološku spremnost i sofisticiranost proizvodnih procesa", rekla je ona.

 

Direktorka FREN Jelena Žarković rekla je da od svih stubova koji mere konkurentnost Srbija ima najbolji rang u okviru stubova koji prate obrazovanje i veštine i sposobnost za stvaranje inovacija.

 

"Svetski ekonomski forum u ovogodišnjem izdanju Indeksa konkurentnosti posebnu pažnju posvećuje inovacijama i ukazuje na njihov značaj za dugoročni ekonomski rast. S obzirom da su obrazovanje i inovacije blisko povezani, dobri rezultati u ovim poljima daju optimizam u pogledu sposobnosti naše privrede da generiše ekonomski rast u narednom periodu", rekla je ona.

 

Iz ankete privrednika bolja ocena dobijena je na pitanja o pristupačnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća, dostupnosti kapitala za nove preduzetničke poduhvate i stabilnosti bankarskog sistema. Pored ovih ocena, znatno je smanjen i stepen učešća loših kredita u ukupno plasiranim u odnosu na 2017. godinu, što je dodatno uticalo na bolju ocenu ovog stuba.

 

U regionu su slabije plasirane Hrvatska, koja je na 68. mestu, Crna Gora je na 71, Albanija na 76, Makedonija na 84, a BiH na 91. mestu.

 

Bolje plasirane zemlje su Slovenija, koja je na 35. mestu, Mađarska je na 48, Bugarska na 51. i Rumunija na 52. mestu.

 

GCI je najpoznatiji i najviše korišćeni indeks konkurentnosti koji pokazuje poziciju zemlje u svetu, a meri se stanje u institucijama i infrastrukturi, makroekonomska stabilnost, tržište proizvoda i rada, finansijski sistem, veličina tržišta, poslovna dinamika i kapacitet za inovacije, kao i razvijenost zdravstvenog i obrazovnog sistema.

 

Balkan nema osnovnu infrastrukturu za inovacije

 

U izveštaju WEF navodi se da karakter ekonomske konkurentnosti u svetu, koji sve više transformišu nove, digitalne ekonomije, nameće nove izazove vladama i biznisu.

 

WEF je za izveštaj koristio novu metodologiju kako bi u punoj meri sagledao dinamiku svetske ekonomije u 4. industrijskoj revoluciji.

 

Forum je ukazao da faktori koji će u budućnosti značajno uticati na konkurentnost nikada ranije nisu bili u fokusu glavnih političkih odluka, uključujući preduzetničku kulturu, otvorenost, agilnost, generisanje ideja.

 

Najkonkurentnije u svetu su SAD, ponajviše zahvaljujući "živoj" kulturi preduzetništva, tržištu rada i finansijskom sistemu.

 

Od članica Grupe 20 industrijski razvijenih zemalja među prvih deset na globalnoj listi su Nemačka, na 3. mestu, Japan, na 5, i Velika Britanija, na 8.

 

Rezultati Grupe 20 su neujednačeni pa je razlika između SAD i Argentine, koja je najslabije rangirana članica te grupe u Globalnom indeksu konkurentnosti, čak 80 mesta.

 

I u Evropi su razlike primetne - tu su veoma konkurentan sevrozapad, relativno konkurentan jugozapad, severoistok koji napreduje i jugoistok koji zaostaje.

 

Uprkos stalnim nemirima u sferi politike, osnovni faktori konkurentnosti u Evropi, poput zdravstva, obazovanja, infrastrukture i veština, čvrsto su ukorenjeni, ističe se u izveštaju WEF.

 

Švedska je sa 9. mestom među 140 zemalja najbolje plasirana nordijska zemja a među 20 najkonkurentnijih u svetu je i Francuska, na 17 poziciji.

 

Najveći dispariteti u regionu Evropa leže u nacionalnim inovacionim "ekosistemima", sa zemljama  istočne Evrope i Balkana kojima nedostaje osnovna infrastruktura za inovacije s jedne strane i zemljama poput Nemačke i Švajcarske koje postavljaju globalne standarde za inovacije s druge.

 

U grupi BRIKS, koja okuplja velike ekonomije koje se brzo razvijaju, najkonkurentnija je Kina, na 28. mestu globalne liste, a sledi Rusija na 43. i to su jedine dve zemlje iz grupe među prvih 50.

 

Indija se u proteklih godinu dana popela za pet mesta, na 58. i ujedno je članica Grupe 20 koja je najviše napredovala.

 

Južna Afrika je međutim pala za pet mesta, na 67, dok je Brazil skliznuo za tri pozicije, na 72. na svetskoj listi Foruma.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com